ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 1, 1-7; 13-17)
Павле, слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за јеванђеље Божије, које Бог напријед обећа преко пророка својих у Светим Писмима, о Сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова, Исусу Христу Господу нашем, који је објављен у сили по Духу Светоме за Сина Божијега васкрсењем из мртвих, кроз којега примисмо благодат и апостолство, да ради Имена његовог приведемо у послушност вјере све незнабошце, међу којима сте и ви позваници Исуса Христа, Свима који су у Риму љубљенима од Бога, позванима светима, благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута намјеравао да вам дођем, да и међу вама имам неки плод као и међу осталим незнабошцима, па бих до сада спријечен. Дужан сам и Јелинима и Варварима, и мудрима и неразумнима. Отуда моја жеља да и вама који сте у Риму проповиједам јеванђеље. Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је оно сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јудејцу и Јелину. Јер се у њему открива правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: А праведник ће од вјере живјети.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 4, 25 – 5, 13)
У време оно, за Исусом иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови. И отворивши уста своја учаше их говорећи: блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; блажени који плачу, јер ће се утјешити; блажени кротки, јер ће наслиједити земљу; блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; блажени милостиви, јер ће бити помиловани; блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети; блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас. Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
ТУМАЧЕЊЕ
Павле, слуга Христов, позван да буде апостол
Он себе назива слугом Христовим, јер има много начина да постане слуга. Један је онај који поседује Твар и који је Творац, па Тај може само да говори: сви сте моје слуге (Пс. 119, 91). Друга врста слуга се бира из саме његове вере, односно вере тог човека који је слуга: Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди. Павле је био такав слуга… Он је позван да буде апостол. Бог је њему рекао да је позван, како се у свим његовим посланицама то и види. Тако, тај није само онај који тражи Христа, већ и онај који је дошао близу Њега и који га слуша и поштује. Вернима Он каже да су позвани да буду свети. (Св. Јован Златоусти, Омилија 1 на Рим. 1)
Блажени чистог срца
Блажени су чистог срца, јер ће Бога видети. Браћо, мислите о Царству Небеском на овај начин, јер је то оригинално созерцање стварности. То је оно што надахнута Писма зову блаженим, јер је таквих Царство Небеско. Сада се унутрашњи човек састоји од једноставног созерцања: а то значи да Небеско Царство мора да буде тема созерцања. Сада гледамо као у огледалу, нејасно,… (1. Кор. 13, 12) све те сенке ствари, архетипе о којима ћемо касније расправити, онда када се ослободимо од земаљског тела и заоденемо у нетрулежно и бесмртно тело. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт (1. Кор. 15, 54). Тако ћемо све видети: Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа (Јевр. 12, 14). (Св. Василије Велики, Писма, 8, 12)
Ви сте со земљи
Ви сте со свету… Христос се свим људима обраћа као да су изгубили свог Спаситеља и као да ће сви пропасти због својих грехова. Поставља се питање, зашто Он тражи од људи врлину, као да је то најбитније и најкорисније… Зашто онда? Да ли ће они који су пропали бити обновљени? Није могуће да чинимо било шта добро ономе који је већ готов, чак и стављајући со… То они не чине… Какве ће ствари бити пре обнове, да ли ће бити оздрављене, такви треба да буду осољени, па тек онда ће бити сачувани – у својој свежини коју су примили од Господа.
Људи ће бити ослобођени од трулежи због својих грехова, јер ће то бити Христово добро дело, али неће се никада вратити на старо… Други људи, мада неће падати као раније, могу да буду сачувани и спасени, мада ће их Учитељ ослободити од свега, јер је Он пострадао за своје… Он њима говори: ако сте спремни за ову борбу, битно је да сте изабрани… (Св. Јован Златоусти, Омилија 15 на Мт. 5, 10)