Молитвено самонадилажење при сусрету са Живим Богом, које превазилази речи. Апостол Павле је тако био узнет до „трећег неба“, а Свети Симеон Нови Богослов је своје „Химне Божанствене Љубави“ често писао после молитвених иступљења ка Господу Коме је одано служио. Иступљење је најдубљи израз православне мистике, о чему отац Рафаил Карелин каже: „Православни мистик је онај који љуби Христа више од свега на свету и који стреми ка постојаном богоопштењу, како је речено у Псалтиру: „Тражим Лице Твоје, Господе“ Мистика је – сведочанство будућег живота и славе Светих. Духовни свет нема аналогије са материјалним светом. Зато, када мистик жели да опише своје стање, онда не налази адекватну реч; шта год би он рекао, срце му шапуће: то није то. Људска реч му се чини као нешто грубо, окамењено, сурово. Он покушава да преда своју мисао кроз символе и асоцијативне слике – то је једино, што је могуће; али далеко од стварности, као сунчана светлост са неба од сунца насликаног бојама на платну. Најбоље изражавање мистичког сусрета са Христом, по нашем мишљењу, садрже химне Светог Симеона Новог Богослова, кога је такође могуће назвати новим Боговидцем. Та светлост божанственог Богојављења, којом су били озарени апостоли на Тавору, која је сијала на лицу Мојсија, сишавшег са Синаја – одблеском се изразила и у књизи божанствених химни Преподобног Симеона. Али ако је могуће тако рећи, то је била сенка светлости.“ Иступити из себе ка Христу не значи пасти у прелесни занос пале људске природе и гордити се, него ући у сушту радост Нестворених Божанских Енергија, које у човеку чувају слободну вољу и дарују му најдубље смирење.