ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 214 – гл. 6, ст. 2-10)
Браћо, носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе. А сваки нека испита своје дело, и тада ће сам у себи имати похвалу а не у другоме; јер ће сваки своје бреме носити. А који се учи речи, нека дели сва добра са оним који га учи. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човек посеје оно ће и пожњети. Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети трулеж, а ко сеје у дух, од Духа ће пожњети живот вечни. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје време пожњети ако не малакшемо. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вери.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 29 • Гл. 7, ст. 14-24)
У време оно, дозвавши сав народ рече им Исус: Послушајте ме сви, и разумите. Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека. Ко има уши да чује нека чује! И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумете да што год у човека споља улази не може га опоганити? Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела. Још рече: Што излази из човека оно погани човека. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске.
ТУМАЧЕЊЕ
Носите бремена једни других
Немогуће је да човек проживи свој живот без падова, али треба да се увек брани од таквих догађаја; чак мора у својим мислима увек да се сећа својих падова, чак и да носи бреме својих ближњих…
У кући немају све цигле исту функцију, једна је камен од угла, а друга је камен темељац те није за угао. Тако је и у Цркви Христовој. Једна иста ствар носи истину, као и наше тело: један члан Цркве је исти као и други по телу, али захтева да буде у потпуности исти као и овај други. Тако, свако доприноси онако како може и како уме, а сачињава тело као Цркву, као што и цигла изграђује грађевину… На пример, један је човек преке нарави, а ти си спор: носи са собом и то његово што је брз и прек, па га смиравај… Да ли ћеш пружити руку човеку који је пао, само зато што ћеш на тај начин испунити Закон, што значи да ћеш урадити оно што твој ближњи очекује…
Ако то не урадиш, баш на тај начин, сваки од нас ће говорити о гресима својих ближњих, тако да ти нећеш чинити нешто више од онога што ће и други… Он показује како треба да носимо бремена ближњих и да будемо пажљиви у томе. Онај који воли опијање и страст тај ће плодове тих грехова сам и да куса. А који су то плодови? То су: казна, стид, уништење… Да ли су то дарови? Блага Небеса и вечна слава чекају – ипак – тебе. Да ли си посадио нарав свакога човека? Част и награда и хвала анђела, а и круна на Суду – чека нас све заједно. (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима, 6)
Тако и ви имате сад жалост, али ћу вас ја опет видјети и радоваће се срце ваше. (Јов. 16, 22) Отац корача ка губилишту, а синови му плачу око њега. И место да синови њега теше, он теши синове. Слично томе десило се са Господом и Његовим учиницима. Корачајући ка горкој смрти Својој, Господ се више жалости због жалости Његових ученика него због онога што Он има да претрпи. И Он их милује утехом и храбри пророчанством о новом и скором виђењу. Али ћу вас ја опет видјети. То је пророчанство васкрсења. Много пута је Господ прорекао Своју смрт, но кад год је прорицао смрт, Он је прорицао и васкрсење. Њему се ништа није догодило непредвиђено. Али Он није прорицао о себи него и о њима. Они ће бити у великој жалости, као жена кад рађа и трпи муку и радује се јер се роди човјек на свијет, тако ће бити и с њима. У њиховој свести Христос Господ још није био потпуно уобличен као Богочовек. Докле Га год они буду знали само као страдалника и смртног човека, дотле Га они знају делимично – дотле траје порођајна мука у душама њиховим. А кад Га виде поново васкрсла и жива, чудотворна и свемоћна, властитеља свега на небу и на земљи, престаће мука и жалост и настаће радост у срцима њиховим. Јер ће Христос бити онда у њиховој свести потпуно уобличен као Богочовек и они ће Га онда знати у пуноћи, у целини. Тада тек Он ће за њих бити потпуно рођен. Тако и ми, браћо, само делимично познајемо Господа Исуса докле Га познајемо само од Његовог рођења до смрти на Голготи. Потпуно Га познајемо тек онда када Га познамо као победиоца смрти, као васкрслога. Господе свепобедни, помилуј нас и обрадуј васкрсењем Твојим као што си помиловао и обрадовао ученике Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Свети Николај (Велимировић), Охридски Пролог, 31. март)
Из срца људи излазе зле мисли
Ученици Господа Исуса Христа су били збуњени, док су слушали да је после свега, апостол Петар видео Њега. Он није говорио: зашто сте говорили против Закона, већ је остало све у магли… Он је њима дозволио да буду слободни и није претпостављао све ствари. Научи нас Господе, како да знамо шта означава човека… Чак и у Цркви ми се сусрећемо са уопштавањима, јер када видимо човека који је чист и лепо обучен, другачије га гледамо од неког другог: али и то је уопштавање, јер како представити чисту душу пред Богом… Треба ли човек да се опере изнутра на прави начин: не само водом, већ и врлински? Из уста излазе разне зле ствари: богохулства, бесне речи, лажи, преваре, а да ли имаш времена да опереш свој језик водом, својим врлинама, и опроштајима. Реци ми, ако на својим рукама видиш ране, шта би требало да те спречи да се молиш? Нема изузетка. То неће никога оштетити, али може неког другог и да уништи. Твој језик нека буде нежан, са пријатељским осећањима, начини га таквим да те Бог посећује. Напуни га благословима, а то је могуће сада добрим речима. Нека твоје приче увек буду саздане на закону Највишег. (Св. Јован Златоуст, Омилија 51 на Мт. 15, 4, 5)
