Након другог антифона на Литургији, на Слава, и ниње увек се пева свечана химна Јединородни Сине.
„Јединородни Сине и Речи Божија, бесмртан си, а изволео си да се ради нашег спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије, и непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе Боже, смрћу си смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси нас.“
Сматра се да је ова песма заправо тропар храма Свете Софије у Константинопољу, који је написао византијски император Јустинијан (VI век). У овој песми износи се догмат о оваплоћењу Сина Божијег од Пресвете Богородице. Химна је настала у ери христолошких спорова, у којој су се јављала разна погрешна учења, јереси, која се тичу природе и личности Господа Исуса Христа. Ова песма, конкретно, усмерена је против несторијанства – учења које је порицало да је Исус Христос истинити Бог, и да је Његова мати Богородица.