У Светли (Васкрсни) четвртак на светој Литургији се произноси читање из Дела апостолских (Дап. 6 зач, II, 38-43), у којем је изложена беседа апостола Петра о покајњу. Поред тога, произноси се јеванђелско зачало (Јн. 8 зач, III, 1-15) о сусрету Христа са Никодимом. Христов разговор са Никодимом је један од познатијих одељака Новога завета (Јн 3:1-15). Употребом изузетно снажних асоцијација и мотива, у овом дијалогу који бележи само еванђелиста Јован, покренуте су изразито снажне теме вешто укомпоноване у литерарни и богословски контекст Јеванђеља.
Свети Теофан Затворник у својим поукама за сваки дан у години, у Светли (Васкрсни) четвртак, упућује следећу поуку:
„Заиста је пун врлине труд оних који здравим разлозима побијају лаж која се са напором диже против истине Васкрсења. И ти читај и наоружавај се тим разлозима. Но, при свему томе не лењи се да у себи све више и више начиниш простора за улазак силе Васкрсења Христовог. Што се више будеш трудио, све ћеш више дисати ваздухом Васкрсења, те ћe безопасније постати све стреле вражје које се одапињу против те истине. Питаш: „Шта треба да се ради у вези са тим?“ Ништа посебно! Буди само оно што си дужан да будеш по завету у који си ступио светим крштењем, које и јесте наше васкрсење. Пљунуо си на сатану и на сва дела његова: продужи да се тако према њему односиш. Сјединио си се са Христом: остани са Њим. Дела таме и светлости су позната. Бежи од првих и труди се око других. Но, чини то без икаквих уступака, чак и најмањих, како би се у животу држао правила: нема заједнице светлости са тамом, нити Христа са Велијаром.“
Четвртак светле (пасхалне) седмице