ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 2, 38–43)
У дане оне, рече Петар народу: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа. Јер обећање је за вас и за дјецу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш. И другим многим ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овога покваренога рода. Тада они који радо примише ријеч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа. И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама. А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 3, 1–15)
У вријеме оно, бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јудејски. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом. не можс ући у Царство Божије. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити? Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате. Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско? И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.
ТУМАЧЕЊЕ
Наставио је да буде присутан у апостолском учењу и заједничарењу
Сви следујте епископу, као Исус Христос – Оцу, и свештенству као Апостолима, а ђаконе поштујте као Божију заповест. Нека нико без епископа не ради било шта што се односи на Цркву. Она Евхаристија (Литургија) нека се сматра сигурном која је под епископом, (тј. коју врши епископ), или ако коме он дозволи. Тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа (сви верни), као што тамо где је Исус Христос, тамо је и саборна (католичанска) Црква. Није дозвољено без епископа ни крштавати, ни агапе (вечере љубави) савршавати, него оно што он одобри, то је и Богу угодно – да (вам) све што чините буде сигурно и поуздано. (Св. Игнатије Богоносац, Посланица Смирњанима)
Ако се неко не роди поново, неће видети Царство Божије
На многим местима Христос говори у завијеној форми, зато што жели да га слушаоци разумеју на прави начин… Они га питају, а Он тражи од њих да сами дају одговоре. То чини зато што зна да ако плански нешто смислиш и говориш тераш слушаоце од себе… (Тит. 3, 5) (1. Кор. 2, 14) … Зато се ми зовемо верни, и због тога треба да оставимо оно земаљско по страни… Отклони од себе све што је познато и слично (заједничко сваком човеку), јер је Он дошао да сваком створењу да нешто ново. То је душа, и зато је човек постао жива душа (Пост. 2, 7), а онда и Дух, али и у томе постоји разлика. Душа никоме не даје живот, осим у ономе у коме се налази, Дух не живи само, већ свима даје Живот. Зато су апостоли могли а превазиђу смрт. (Св. Јован Златоуст, Омилија 24, 2, 3, на 2. Јн; Омилија 25, 2, 3, на 3. Јн)
Један од фарисеја по имену Никодим, који је заузимао висок положај и уживао народно поштовање, једном дође Исусу ноћу да би сазнао од Њега у чесму се састоји Његово учење о Царству Божијем. Он је дошао ноћу, можда због тога да не би унизио своје достојанство, јер је био учен човек, сам је поучавао друге, и одједном иде да моли за поуку код Учитеља који се појавио у Галилеји. Своје речи Никодим започиње објашњавањем Исусу разлог свог доласка: чуда која твори Христос несумњиви су доказ тога да је Он учитељ од Бога дошао. Управо зато се Никодим и обраћа Господу са уважавањем: Рави. Међутим, Исус као да не обраћа пажњу на ово и запрепашћује га следећим речима: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видјети царства Божијега.
Из првих Никодимових речи је било јасно, да он дели код Јудејаца владајући поглед о Царству Божијем на земљи. По схватањима Јудеја, Царство Божије, Царство Месије је требало да има спољашњи карактер и пројави се у надмоћи народа Божијег над свим другим народима. Мислили су да ће Месија својом натприродном моћи потчинити Себи све народе и владати над читавим светом на челу јудејског народа. Говорећи о чудесима која је творио Исус, Никодим је могао мислити, не наступа ли сада Царство Месије у смислу оног славног владања на земљи над свим народима о коме је он као Јудејац маштао. Реч Исуса Христа представља директни одговор на ову још неисказану претпоставку. Господ као да говори Никодиму: обећано Царство Месије неће бити последица спољашњег политичког преврата, као што ви очекујете, већ унутарњег духовног препорода. При таквим условима и само учествовање у овом Царству захтева потпуни преображај човека.
Исусове речи су се показале неразумљивим за Никодима, и он у недоумици приговара: Како се човјек може родити кад је стар? Тада Исус указује на саму суштину духовног препорода: свлачење старог, телесног човека и рођење новог, духовног. Рођеном од тела за учествовање у Царству Божијем неопходно је да се роди од Духа. Овај преображај човек не може савршити својим снагама, њему је у овом случају потребна помоћ од Светог Духа, Божанска благодат, коју можемо познавати само по њеном дејству, а како она силази на човека и куда одлази – то ми не знамо, као што не знамо ни кретање ветра. Како може то бити? – опет пита Никодим. Ти ли си учитељ Израиља, а то ли не знаш? – прекорева Господ Никодима и истовремено га поучава да му верује, јер Он прелази на излагање небеског, тј оних тајни које се тичу домостроја Божијег о спасењу човека. Исус Христос говорио Личности која ће установити у свету Царство Божије. То установљење неће бити спољашњим тријумфом над земаљским народима, већ, напротив, дубоко унижење Сина Човечијег, Његовим уздизањем на крст.
Сам Господ указује на чудо са бакарном змијом као на предзнамен Своје крсне смрти, и као што је уједени Израиљац, погледавши на слику змије, остао жив, тако се и човек уједен грехом, гледајући с вером на распетог Христа, исцељује, то јест остаје жив духовно (Бр. 21,8–9; Јн. 3, 14–15).
У данашњем јеванђељском одељку посебно значење имају речи Исуса Христа у беседи с Никодимом о препороду крштењем, у коме је Господ указао на две стране – видљиву и духовну: Ако се ко не ради водом и Духом… Духовни препород човек доживљава у крштењу од Духа Светог, који приводи људску душу ка моралном савршенству, помажући јој да се бори са греховним побудама. Међутим, духовним преображајем се не искључује и видљива страна Тајне крштења – вода, која омива грехе крштаваног: У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим. Пошто се с Њим погребосте крштењем… (Кол. 2, 11–12).
