Јектенија (грч. ἐκτενῆ), литанија; измољавање; низ мољења (прозби) на које верни одговарају са Господе, помилуј. Прозбе у јектенијама садрже разноврсне молбе Богу – од молби за појединачне људске потребе, до молби за цео свет. Јектеније на богослужењу произноси ђакон, или свештеник уколико не служи ђакон. Зато се у старим рукописима јектенија назива τά διακονικά – ђаконства. Постоје и јектеније које се састоје само од вишекратног понављања одговора Господе, помилуј, без ђаконских прозби. Оне потичу са монашких богослужења служених у одсуству свештеника. Данас су инкорпориране у свакодневне службе. У богослужењима разликујемо неколико врста јектенија: велику, малу, сугубу, прозбену, заупокојену јектенију, као и посебне јектеније које се произносе у одређеним деловима служби (нпр. јектенија за оглашене, литијска мољења, итд).