Акатист Богородице Чокешинске састављен од кондака и икоса, и моли се уз стајање пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Чокешинске. Икона се налази у манастиру Чокешина од 1830. године када ју је овде донео Таса Танасијевић Прњаворски бирташ. Акатист се традиционално служи 8. септембра по старом (21. септембра по новом) календару на празник Рођења Пресвете Богородице, Малу Госпојину.
„Владичице, Мати, непријатеље наше спречи да нас од Тебе одвоје и да нас на пут погрешни одведу већ нас закрили Твојим светим омофором да би Ти радосно певали: Радуј се, Утехо наша, која нас штитиш иконом Својом Чокешинском!“
Манастир Чокешина налази се у подножју Цера и задужбина је Милоша Обилића, а његову градњу прекинула је Милошева мајка након након што је он страдао у Косовској Бици речима: „Чок више! Престај са радом!“ Градњу је наставио властелин Чокеша, а манастир је по њему и добио назив. Више пута рушен и обнављан, а у Чокешинској бици која се одиграла 1804. године где је страдало 308 јунака сравњен је са земљом. Његова обнова почиње 1820. по наредби Милоша Обреновића. Црква која је завршена 1823. посвећена је рођењу Пресвете Богородице. У унутрашњости манастира чува се уклесани, дрвени крст који је израдио архимандрит Хаџи-Рувим који је историјски значајан и симболички важан, јер га је током првог српског устанка носио на првом државном савету 1805. године, прота Матеја Ненадовић као симбол политичке и националне самосталности тог времена. На Малу Госпојину овде се служи акатист Богородици Чокешинској.
Читање акатиста пружа лично уточиште и осећај заштите и блиске молитве Мајци Божјој, као и литургијско повезивање заједнице у молитвеном духу на овај празник. У молитви се указује на покровитељство Пресвете Богомајке: “Закрили нас својим светим омофором“. Обраћање речима „Утехо наша“ говори да је Богородица место утехе и сигурности свима који се налазе у невољи и опасности и даје спокој у тешким тренуцима. Она пружа заступништво и милост, јер вернике заступа пред Сином својим Господом нашим Исусом Христом.
Текст акатиста нас повезује и са историјским и духовним контекстом, јер се у њему помиње Влахерна (познати Богородичин храм у Цариграду) који симболизује континуитет небеске заштите Богородице од давнина: „Као некада цркву Влахерне, посети сада и чокешинску цркву и верни народ закрили својим омофором, пружајући му заштиту и заступништво пред лицем Сина Свога, Господа нашег, да би Ти побожно клицали.“
Позив на радост због Боије присутности и Богородичине љубави појављује се у сваком икосу и изражава дубоку радост и поштовање кроз узвик, „Радуј се!“
Исцељење девојчице Павлије у икосу 5. говори о чудотворности ове иконе: „Прослављајући чудеса неизрециве милости Твоје а нарочито Павлијино исцељење пред иконом Твојом Светом, као газда Остоја, благодарни кличемо.“
Акатист чудотворној икони пресвете Богородице Чокешинске даје благдат рађању, очувању брака, смирењу трудница, спокој мајкама. Стихови кроз икосе пружају не само утеху, него и утемељење у вери, духовности и посвећењу Богу, а Богородица нас усмерава према добром и светом даривајући нам радост и преображај: „Радуј се, Утехо наша, која нас штитиш иконом својом чокешинском!“
И заиста, само онај ко посети манастир Чокешину може осетити светлост којом сија ова чудотворна икона која обнавља веру, учвршћује љубав, уморнима пружа окрепљење и исцељује живот верника.
„Засија икона Твоја Чокешинска, несумњиви залог Божјег благослова и Твоје небеске заштите земљи српској, обитељи Твојој и верном народу, Владичице.“
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.