Реч „канон“ потиче од грчке речи „правило“. Сасвим је могуће да се тај жанр назива тако зато што га састављају по строго одређеним правилима, према познатом плану, обрасцу. Канон је најважнији, централни део јутрења, и представља пресудни утицај монашког богослужења на древни парохијски типик. Осим јутрења, канони улазе у састав повечерја и недељне полуноћнице, тајинства помазања, молебана, парастоса и опела.
Канон се састоји од неколико песама. Он свагда има једну тему (у част празника или светог), која се доследно развија у свакој песми. Постоје канони који су посвећени Васкрсењу Христовом, и зову се васкрсни. Из правила за свето Причешће познати су нам канони Пресветој Богородици и Анђелу чувару, као и покајнички канон. Теми покајања је посвећен и Велики канон Преподобног Андреја Критског који се чита у прва четири дана Великог поста и у четвртак пете седмице поста на празник посвећен Преподобној Марији Египатској.
Најчешће се срећу канони који се састоје од 9 песама, али постоје и канони од две, три и четири песме. Канони од три песме (тропесмари, трипеснаци) дали су назив Триодима – Посном и Цветном.
Образац за изградњу канона јесте девет библијских песама, које су од давнина коришћене у богослужењу. Данас се поју само у Великом посту, а једино се 9. песма – Велича душа моја Господа – пева преко целе године.
Тропари канона појавили су се као припеви на библијске песме, које су се користиле напоредо са псалмима у ранохришћанским богослужењима. Први тропар сваке песме назива се ирмос. Он је као везујућа карика између библијске песме и текста осталих тропара, док се последњи тропар зове катавасија.
У древности су се канони певали у целости. Данас се поје само Пасхални канон, у осталим случајевима се поју ирмоси, а тропари се читају. При томе се наместо библијских песама у већини случајева испред тропара канона изговарају припеви „Слава, Господе, Светом Васкрсењу Твоме“, „Пресвета Богородице, спаси нас“, „Свети оче Никола, моли Бога за нас“. Поје се само песма Пресвете Богородице.
После треће и шесте песме канона изговара се мала јектенија. После шесте песме читају се празнични кондак и икос. Друга песма канона чује се само уторком у току Великог поста и још у неке дане. Свих 9 песама имају само пет канона: Велики канон Преподобног Андреја Критског, канони Месопусне и Духовске суботе, канон преподобним Оцима у сиропусну суботу и канон на повечерје у петак Цветне недеље.