Лењост је грех. Лењ човек постаје немаран према извршавању заповести Божје науке према Цркви и похађању светог богослужења, према читању књига духовне садржине и према своме спасењу и спасењу других људи. Лењост често доводи до очајања и мрзовоље што руши хришћанске врлине. Зато је Црква лењост уврстила у смртне или велике грехе. Треба радити и Богу се молити, јер рад освежава човека и одржава га физички и духовно. Рад је својство бића човековог.
Божја наука о томе нам каже:
„Сладак је сан ономе који ради“ (Проп. 5, 12),
„Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви син је срамотан (Приче 10, 5),
„Иди мраву, лењивче, гледај путове његове и одмудрај“ (Приче 6, 6),
„Ко неће да ради да и не једе“ (2. Сол. 3, 10),
„Трудимо се радећи својим рукама“ (1. Кор. 4, 12),
„Да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедамо“ (1. Сол. 4, 11).