Старија терминологија која се тиче поделе литургије, односно двају њених главних делова. Појмови „литургија оглашених“ и „литургија верних“ представљају преводе латинских израза „missa catechumenorum“ и „missa fidelium“. Међутим, ови термини се сматрају нетачним и напуштени су и на самом Западу. Сва литургија је литургија верних. То што су литургији речи могли присуствовати и катихумени не значи да је то била њихова литургија. Реч „missa“ значи „отпуштање“, али је касније постала термин за целу литургију. „Missa catechumenorum“, односно отпуштање катихумена, бивало је на свим литургијама после сугубе јектеније и молитве за њих (катихумене), која је следили после читања Апостола и Јеванђеља. „Missa fidelilium“, односно отпуштање верних, бивало је на крају литургије, после причешћа. Ови погрешни термини су исправљени на Западу, где су настали, а остали су код нас. Иако су ови термини дубоко уврежени и још увек се употребљавају, литургичка наука данас опредељује се за терминологију која литургију дели на „литургију речи“ и „литургију тајне“.