ПИШЕ: Јеромонах Платон (Кудласевич)
Ближи се четврта недеља Великог поста, а среда ће бити половина sвете четрдесетнице поста. Скоро смо на пола пута до Светлог Васкрсења Христовог. Данас нам је Црква изнела Животворни Крст Господњи на поклоњење, и певамо: „Пред Крстом Твојим се клањамо, Владико, и Свето Васкрсење Твоје славимо!“
Поштујемо Страдања Христова, трчимо к Њему, примамо снагу, молимо се и истовремено славимо Светло Васкрсење Христово. Свако од нас има предмет најближи срцу – наш крст; благосиљамо га, целивамо га и молимо се. Христос је у нама, а крст Господњи је близу наших срца.
Ево јеванђељских речи: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8:34). Свако има свој крст и свако је позван да га узме и следи Христа. Када би римски војници и легионари ишли у дуге војне походе, носили би са собом опрему у облику два дрвена штапа, повезана један за други у облику крста. То се звало фурка. На њу би товарили потребне ствари – све што им је потребно током похода. Што се нас тиче, ми смо кренули на духовно путовање, „војни поход“ праћења Христа како бисмо достигли Светло Васкрсење Христово. Понели смо са собом најпотребније алате за борбу против греха и наших страсти, и сваке недеље се заустављамо и сећамо се посебног догађаја у историји православља.
Недеља прве седмице поста назива се Тријумф православља. Целивали смо свете иконе и сетили се како је Света Црква установила поштовање икона. Молитвом пред ликовима светаца, Спаситеља и Богородице, окрећемо се прототиповима – светим личностима; молимо се, тражећи помоћ да наставимо овим духовним путем. У недељу друге седмице Великог поста обележили смо Светог Григорија Паламу: великог подвижника који је много говорио и писао о делу Божје благодати, о усамљеној молитви, исихазму и Исусовој молитви. Сада прослављамо Животворни Крст Спаситељев и поштујемо га. Следеће недеље је празник прослављеног подвижника Свете Цркве – Светог Јована Лествичника. Затим Света Марија Египћанка, а затим Цвети. И све ове веома важне станице на нашем ходу Христовим стопама током Великог поста помажу нам, јачају нас и подстичу нас да и овај период поста и цео свој живот проведемо достојно, да живимо са Богом, да не будемо очајни или депресивни, и да, гледајући у Крст Господњи, црпимо храброст из љубави коју Господ има према људима и због које се Оваплотио, добровољно примио Распеће, Васкрсао из мртвих и свима дао вечни живот – могућност да живимо са Њим у Царству Небеском.
Такође крсту певамо: „Крст је чувар целог света, Крст је лепота Цркве, Крст је моћ царева, Крст је јачање верних, Крст је слава анђела, а рана демонима.“ Заштитивши себе знаком крста сваки пут и сваког дана, јачајмо се у вери у Бога, трудимо се да не подлегнемо слабостима и страстима и да не чинимо грехе, већ да се све више укорењујемо у љубави према Богу и ближњем, и да будемо верна деца Христа Спаситеља нашег, да бисмо наследили вечни живот са Богом.