ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XXVI, 21 – XXVII, 9)
Гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје. 1. Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. 2. Тада певајте о винограду који рађа црвено вино: 3. Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 4. Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све. 5. Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 6. Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 7. Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 8. С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. 9. Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова.
Читање из књиге Постања (Пост. IX, 18 – X, 1)
Беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! 28. И поживе Ноје после потопа триста педесет година. 29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре. 1. А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XII, 23 – XIII, 9)
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. 24. Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. 25. Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. 26. Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов. 27. Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. 28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти. 1. Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. 2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. 5. На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 6. Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. 9. Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
ТУМАЧЕЊЕ
Израиљ ће процветати и напуниће земљу плодовима
Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост – све је то само лишће на дрвету. Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца (Мт. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Спартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Спартанце красноречивим похвалама. На то им Спартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро.“ Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.
Без мене не можете чинити ништа (Јн. 15, 5). Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом. Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога. Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.
(Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 5. јануар)
Нека је проклет Ханаан: слуга слугу он ће бити његовој браћи
Када читамо да је благословен онај кога је благословио отац, те да је проклет онај кога је отац и проклео, тако схватамо како да се понашамо према својим родитељима. Бог даје ту повластицу родитељима да их деца све више поштују. Васпитање деце јесте обавеза родитеља. Зато славите оца, па ће вас овај благословити. Нека Божји човек поштује свога оца… Чак и ако му је отац сиромашан и нема услове да синовима било шта остави. Његово последње наслеђе је благослов који он оставља потомцима као благо и задовољење. Знајте на крају да је већа ствар да си благословен, него да си богат… (Св. Амвросије, Седам егзегетских слова, 12)
Човек који је себе осиромашио, сада има велико богатство
Кажу да је једном ава Макарије био одсутан када су лопови ушли у његову келију, па када се вратио и затекао како лопови све износе из његове келије и стављају на камилу, ушао је у келију и сам помагао да све однесу… Када су лопови све изнели и натоварили камилу, она није могла да мрдне, све док лопови нису све украдено вратили у келију. (Св. Атанасије Велики, Паладије, Рај Светих Отаца, 2, 189)
