На вечерњој служби, после стихира на стиховње, чује се молитва Светог Праведника Симеона Богопримца: Сада отпушташ (Ниње отпушчајеши): Сада отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа Твојега Израиља. (Лк 2, 29–32) Овај текст се по Уставу настојатељу одређује за читање. Сада отпушташ, по свој прилици, најјасније одражава тематику вечерња – очекивање Спаситеља. Молитва Светог Праведника Симеона изговара се на крају службе и подсећа на најбитнији тренутак човечије историје – на окончање старозаветног времена и почетак времена новозаветног, на сусрет Старог и Новог Завета.