Четрдесетница, Велика четрдесетница (грч. Μεγάλη Τεσσαρακοστή), Часни пост, Велики пост – траје од Чистог понедељка (понедељак прве седмице поста) до Лазареве суботе. На крај овог поста надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – и завршава се празником Васкрсења. Шест недеља четрдесетнице има посебне називе – Чиста, Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глувна, Цветна. Седма седмица, која претходи Васкрсу је Страсна седмица – седмица Христових страдања. Четрдесетници претходи Припремни период – пет недеља посебног режима уочи поста.
Велики пост је најстрожији пост, пости се на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино. На Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и Цвети, дозвољена је риба. Додатно разрешење на уље и вино је и на Обретење главе Светог Јована Крститеља и на Младенце. Прва три дана овог поста (понедељак, уторак и среду), до свршетка Литургије Пређеосвећених Дарова, ништа се не једе. На Велики петак се не једе ништа до вечерње службе.
Пасхи је у почетку претходио пост од неколико дана који се врло рано развио у четрдесетодневни, подражавајући тиме Господњем посту у пустињи, као и примерима из Старог Завета (Мојсију, Илији, …), али и као принос Богу једне десетине – „десетка“ – нашег годишњег живота. Касније су испред првих 6 недеља постепено додате 3 припремне недеље због светости броја, а и у циљу да се постепено улази у велики пост Четрдесетнице.
Најстарије сведочанство ο овом посту потиче с краја II века. Св. Иринеј Лионски (†202), спомиње пасхални пост од три дана, а практикован је свуда. Из сиријске Дидаскалије (друга половина III века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство ο пасхалном посту од четрдесет дана потиче из IV века, од Јевсевија Кесаријског (†340), као и из Пасхалних посланица Св. Атанасија Великог (†373). Данашњи облик Васкршњег поста развио се у V веку.
Богослужење Великог поста се разликује од обичног и по спољашњој форми, али и по садржају. Све је усмерено ка довођењу човека до познања његовог грешног стања. Из службе излази раскошност и свечаност. То се пре свега пројављује у укидању најважнијег и најсвечанијег хришћанског богослужења – целосне Литургије. Она се у Великом посту врши само суботом и недељом. Средом и петком се наместо ње служи Литургија Пређеосвећених Дарова.
Током дана се малтене прекида појање. Оно је замењено читањем, чији садржај је усмерен на буђење покајничких осећања. Наместо радосног Јеванђеља Христовог читају се старозаветни списи. У Великом посту се веома често чује Псалтир који врло благотворно делује на наш дух, стварајући молитвено и покајничко расположење.
Ретко се отварају царске двери, на многим службама чак и завеса остаје навучена. Не пале се сви свећњаци. Свештенослужитељи су одевени у црне (љубичасте) ризе. Службе постају дуже и пропраћене су великим бројем поклона до земље и до појаса.
На свим службама се изговара великопосна молитва Светог Јефрема Сирина: „Господе и Владико живота мог…“
