Богослужење Великог поста се разликује од обичног и по спољашњој форми и по садржају. Све је усмерено ка довођењу човека до познања његовог грешног стања. Из службе излази раскошност и свечаност. Пре свега, то се пројављује у укидању најважнијег и најсвечанијег хришћанског богослужења – целосне Литургије. Она се у Великом посту врши само суботом и недељом. Средом и петком се наместо ње служи Литургија Пређеосвећених Дарова.
Током дана се скоро сасвим укида појање, као израз радосног стања духа. Оно је замењено читањем, чији садржај је усмерен на буђење покајничких осећања. Наместо радосног Јеванђеља Христовог читају се старозаветни списи. У Великом посту се веома често чује Псалтир, који врло благотворно делује на наш дух, стварајући молитвено и покајничко расположење.
Ретко се отварају царске двери, на многим службама чак и завеса остаје навучена. Не пале се сви свећњаци. Свештенослужитељи су одевени у црне (љубичасте) одежде. Службе постају дуже и пропраћене су великим бројем поклона до земље и до појаса.
На свим службама се изговара великопосна молитва Светог Јефрема Сирина: „Господе и Владико живота мог, дух празнине, чамотиње, радозналости и празнословља не дај ми. Дух пак целомудрености, смиреноумља, стрпљења и љубави даруј ми, слуги Твоме. Уистину, Господе Царе, даруј ми да видим моја сагрешења и да не осуђујем брата свога, благословен си у векове векова. Амин“.
У свакодневље Великог поста одређено је да се врше следеће службе:
- Вечерње
- Велико повечерје
- Јутрење
- Великопосни часови с чином изобразитељних
- Литургијa Пређеосвећених Дарова.
Литургија Пређеосвећених Дарова служи се средом и петком (а у 5. седмици поста још и у четвртак). Субота и недеља се издвајају од других дана Великог поста по томе што се у те дане црне одежде замењују обично тамноцрвеним, нема великих поклона са молитвом преподобног Јефрема Сиријског и служи се цела Литургија – суботом Светог Јована Златоустог а недељом Светог Василија Великог. Током Страсне седмице богослужење има своје особености: прва три дана служи се Литургија Пређеосвећених Дарова, на Велики четвртак – Литургија Светог Василија Великог, на Велики петак Литургије уопште нема (осим ако на тај дан падну Благовести), него се служе Царски часови, а на Велику Суботу служи се Литургија Светог Василија Великог. Издваја се такође шеста недеља, то јест шести недељни дан Великог поста: то је такозвана Цветна недеља, када се празнује један од дванаест великих празника – Улазак Господњи у Јерусалим – и служи се Литургија Светог Јована Златоустог.
