Житија Светих су црквена књижевна дела, која говоре о животима и подвизима Богом прослављених људи. Као и у Јеванђељу, тако и у многим житијима, животопис Светога често почиње од пророштва о рођењу детета (јеванђелски праобраз су Благовести). У житијима се помиње да је дете заиграло у мајчиној утроби, па се чак помиње и његово оглашавање из утробе мајчине, као у житију преподобног Сергија Радоњешког (јеванђелски праобраз је долазак Пресвете Дјеве код Јелисавете). Затим следи рођење Светога и чуда која су с њим повезана (јеванђелски праобраз је Рођење Христово). Описујући детињство Светога, хагиографи обично истичу да је дете избегавало уобичајене дечје разоноде и показивало духовну усредсређеност (по узору на Христа, који у дванаестој години разговара са учитељима вере у храму јерусалимском); истиче се затим његова зрела мудрост која није одговарала дечјем узрасту (и ту је праслика разговор дванаестогодишњег дечака Исуса са старешинама у храму, Лк. 2, 42-47) или се, напротив, помиње његова неспособност за учење и добијање овог дара од Бога на чудесан начин, још у детињем узрасту. У наставку се у житијима обично истиче почетак служења Богу: то је или удаљавање у пустињу, у манастир, или монашки постриг, или почетак мисионарске делатности и слично (праобраз је Христов излазак на проповед). Почев од житија Светог Антонија Великог које је написао Свети Атанасије Велики (IVв.), значајно место у житијима заузима тема искушавања Светога (чији је праобраз искушавање Христа у пустињи: Мт. 4, 1-11; Мк 1, 12-13; Лк. 4, 1-13).
Главни део житија чини приповедање о подвизима Светога у зрелом узрасту и о његовим чудима. И у том случају писци житија следе Јеванђеље. Подражавајући Христа, Свети пре свега творе иста онаква чуда каква је, сагласно Јеванђељу, творио и њихов Учитељ. Самим тим они указују и на општост духовног искуства свих Светих, као и на извор ове универзалности, тј. на Христа, Који је рекао: „Ко верује у Мене дела која Ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити“ (Јн. 14, 12). Свети на тај начин, следећи божанственог Учитеља, исцељују људе од различитих болести, васкрсавају умрле, умирују помахнитале стихије, ходају по води, подижу се у ваздух (на пример, у време молитве). Они изгоне демоне, умножавају хлебове, предсказују важне догађаје који се неминовно и збивају; Светима служе анђели исто онако као што су, сагласно Јеванђељу, анђели служили и Христу. Многи Свети су за живота, исто као и Христос, били изложени прогонима, гоњењу и батинању, док су мученике предавали разним видовима срамних казни. Свети се јављају људима и после своје смрти. У житијима се изузетно важно место даје посмртним чудима (чији је јеванђелски праобраз јављање Христа Његовим ученицима током четрдесетодневног периода до Вазнесења).