Зли духови заиста постоје. То јасно учи Откривење Божје или Свето Писмо како Старог тако и Новог Завета.
Већ на самом почетку људске историје појављују се зли духови као проузроковачи трагедије људског рода, која је започела изгнањем наших праотаца из раја (1. Мојс. 3, 1-5). Од онда па до данас њихова улога човекоубица од искона није се променила (Јн. 8, 44). Од онда они не престају да разапињу своје мржње људима на сваком кораку (5. Мојс. 12, 29, 30; Јов. 18, 8; Приче 12, 13; 1. Тим. 3, 7; 2. Тим. 2, 26) и да сваког сина Адамовог рањавају својим стрелама (Еф. 6, 16). Њихова човекоубилачка улога у животу људи, особито праведника, најјасније је приказана у историји старозаветног праведника и страдалника Јова.
Иако се за зле духове знало још од првих дана човековог постојања, тек је у Новом Завету јасно откривена њихова погубна улога у животу људи и дата средства за борбу са њима. Тако, према новозаветном Откровењу, зли духови без престанка ратују са добрим анђелима, чији је заповедник арханђел Михаило (Отк. 12, 7); они дан и ноћ на све могуће начине ометају дело Божје у свету (1. Сол. 2, 18); заслепљују разум човеков да не види блиставу лепоту Еванђеља Христовог (2. Кор. 4, 4); сеју кукољ по њиви Божјој (Мт. 13, 39); краду и отимају еванђељско семе из срца човековог и тако сметају човеку да се спасе (Мт. 13, 19; Мк. 4, 15; Лк. 8, 12).
Они мрзе човека и све чине да га униште. Тако у својој дрскости они чак и пред Бога излазе са оваквим захтевима (Лк. 22, 31); они као разјарени лавови обилазе око људи и траже кога би прождрли (1. Петр. 5, 8); они варају сав свет различитим искушењима (Отк. 12, 9; 1. Кор. 7, 5; 1. Сол. 3, 5); да би преварили људе, они чине и лажна чуда (2. Сол. 2, 9; Отк. 16, 14) и претварају се у светле анђеле (2. Кор. 11, 14); они и у тамнице бацају људе (Отк. 2, 10); кад Дух Божји напусти човека, они улазе у њега и муче на различите начине (1. Сам. 16, 14; Мт. 15, 22; Мк. 1, 23-26; 9, 17-26, Лк. 13, 11, 16; 22, 3); каткад уђе у човека читав легион (Мк. 5, 9); они не муче само грешнике него шибају и праведнике (2. Кор. 12, 7). Зато је тешко људима од злих духова, који су све беснији и насртљивији, уколико им времена све мање остаје за њихову душегубну делатност на Земљи (Отк. 12, 12). Највећа опасност од њих прети оним људима који не верују у њихово постојање, па се зато од њих не плаше и не чувају. Такве мисли, да злих духова нема, зли духови уливају људима, да их на тај начин успавају и учине послушним извршиоцима своје воље. Зато је ово њихово средство против људи опасније од свих оних напред побројаних и њиме они највећи успех постижу, највећи број људи њиме убијају. Шарл Бодлер, који је и сам тонуо у заблуде мрачне духовности, рекао је да је највећа обмана ђавола у томе да нас увери како он не постоји. Јер ко не зна за ђавола против њега се ни не може борити.
Иако су зли духови неупоредиво јачи од човека, ипак ми успешно можемо са њима да се боримо: крсним знаком и молитвом Господу да нас избави искушења лукавога духа; противљењем њиховим сплеткама и сугестијама (Јак. 4, 7); оружјем које нам наша вера даје (Еф. 6, 11 -17); тврђавом вере (1. Петр. 5, 9); обазривошћу, која неће допустити превару (2. Кор. 2, 11); причешћивањем Светим Тајнама Тела и Крви Сина Божјега (Откр. 12, 11). Овим средствима можемо не само да се успешно боримо са злим духовима него и да их побеђујемо (1. Јн. 2, 13-14).