ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 180 – гл. 5, ст. 15-21)
Браћо, Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре, и васкрсе. Зато ми од сада никога не знамо по телу; а ако и познасмо Христа по телу но сада га више не познајемо. Стога, ако је ко у Христу, нова је твар, старо прође, гле, све ново постаде. А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења, јер Бог беше у Христу који помири свет са собом, не урачунавши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења. Уместо Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: Молимо у име Христово – помирите се са Богом. Јер Њега, који није знао греха, учини грехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 3 • Гл. 1, ст. 16-22)
У време оно, ходећи покрај мора Галилејског, виде Исус Симона и Андреја брата његова где бацају мреже у море; јер бејаху рибари. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим. И отишавши мало оданде, угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже. И одмах их позва; и они, оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако је ико у Христу, нова је твар… Ми смо посланици Христови
Ушли смо у другачији живот… У овом библијском извештају Господ нас такође зове на обнову како би показао велику промену… Старе ствари ће проћи… Које су то старе ствари? Господ мисли на грехове и непобожност или сво јудејско учење… То ће проћи. Ми не улазимо у било коју службу, већ чинимо да сви људи буду у заједници са Богом… Ми смо успели да доспемо до Његових дела… Ако ти се покаже велика ствар, послушај и ово: Господ показује да они не раде само у Његову корист, већ и у Очеву корист. Због овога Он додаје: Као да Бог улази у нас… (Св. Јован Златоуст, Омилија 11 на 2. Кор. 5, 4, 5)
Исус им говори: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи
Али ако бисмо рекли да је обећање велико, то ценим веома, зато што тако нешто још није било виђено и верујем да је то обећање велико… Све ово тежи ка томе да они поверују у речи које су им упућене, да и они тако поучавају друге људе. Господ је апостоле ухватио у мрежу, а тако ће и они друге људе… Када их је ухватио Он је почео да чини чудеса: а та дела су потврда речи Јованових. Он стално говори то у синагогама, поучава их, али не тако да је Он Божији посланик, већ као да је у заједници са Оцем… (Св. Јован Златоуст, Омилија 14 на Мт. 4, 3, 4)
Рекао је Петру и Андреју: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи
Ипак је јеванђелист Јован нагласио да су они позвани на другачији начин. Тако да је очигледно да је било и другог позива. Неко може ово да схвати из различитог угла. Речено је да они дођу Господу, јер Јован није још био ухваћен (утамничен). Овде Андреј зове Петра, а Исус њих обојицу…
И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар (стена) (Јн. 1, 42). Али Матеј је већ рекао да их је позвао по имену. Од тада када га год позову, тим именом га зову, јер му је то уствари било послушање. Они су били сви добро научени… Иако су они били у сред свог уобичајног посла, све су оставили и пођоше за Њим… То је послушање које Христос од нас тражи.
То исто видимо и код онога који тражи да само сахрани свога оца: А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог. А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце (Мт. 8, 21-22). (Св. Јован Златоуст, Омилија 14 на Мт. 4, 3)
