- Ваше Краљевско Височанство, Хуманитарна организација „Лајфлајн” већ више од три деценије неуморно куца на врата оних којима је помоћ најпотребнија, руковођена јеванђелском љубављу према ближњима. Када погледате уназад, шта је оно што Вам у тешким тренуцима даје духовну снагу и наду да истрајете у овој мисији доброчинства?
Када се осврнем на више од три деценије хуманитарног рада, увиђам да је истински извор моје снаге одувек била вера. Она је била темељ на који сам се ослањала, нарочито у временима великих тешкоћа, неизвесности, па и личних искушења. Молитва је била мој стални сапутник и доносила ми је мир онда када су изазови изгледали несавладиво.
Одувек сам веровала да смо позвани да другима служимо не само пружањем материјалне помоћи већ и љубављу, саосећањем и личним присуством. Патња других никада ме није остављала равнодушном и управо сам у таквим тренуцима најснажније осећала потребу, да сам позвана да нешто предузмем.
Истовремено, захвалност, искрена љубав и приврженост људи којима помажемо давале су ми неизмерну наду. Они ме подсећају да чак и у највећим недаћама људски дух одражава лик нашег Господа. Ова мисија милосрђа за мене је истовремено духовни пут, благослов и доживотна посвећеност служењу Христу кроз служење ближњима.
На том путу ме је носила и давала ми снагу свест о томе да смо донели позитивне промене и многим људима променили живот набоље. Кажем „ми“ зато што ништа од тога не бих могла да учиним сама. Увек сам имала огромну подршку породице, пријатеља, дивних људи који раде у канцеларијама Лајфлајна, наших добротвора, српске дијаспоре и пријатеља из иностранства. То нам показује да појединачно не можемо учинити пуно тога, али да удружени заиста можемо променити животе других људи. Сазнање да је наш труд допринео нечијој добробити највећа је награда коју човек може да прими.
- Недавно је, захваљујући канцеларији „Лајфлајна” из Чикага и племенитим донаторима, успешно завршена обнова и замена столарије у Дому за децу без родитељског старања „Звечанска” у Београду. Колико је, посебно у данашњем времену пуном искушења, важно да деци која одрастају без родитељског дома заједничким снагама пружимо топлину, сигурност и осећај да нису заборављена?
Брига о деци без родитељског старања једна је од највећих одговорности сваког друштва које саосећа, брине о другима. У данашњем свету, у ком бројне неизвесности погађају породице и читаве заједнице, још је важније да заједничким снагама тој деци обезбедимо не само одговарајуће услове за живот већ и емоционалну сигурност и осећај припадности.
Пројекат у Дому у Звечанској посебно је веома значајан јер има и практичну и дубоко људску димензију. Топла соба, безбедни прозори и пристојни услови за живот представљају основне потребе, али подједнако је важна и порука коју овакви подухвати шаљу: да неко мисли на ову деца, да нису заборављена и да су вољена.
Прва канцеларија Лајфлајна основана је у Чикагу 1993. године под мојим покровитељством и дубоко сам поносна на њен рад и изузетне резултате које је током година остварила. Хуманитарна организација „Лајфлајн“ из Чикага, заједно са канцеларијама у Њујорку, Лондону, Торонту и Атини, није посвећена само Дому у Звечанској већ пружа подршку деци у домовима широм Србије и Републике Српске.
Захваљујући преданости и великодушности донатора, овај најновији пројекат је још једно сведочанство о томе шта можемо постићи када нас води саосећање. Када удружимо снаге и заједно радимо на остварењу истог циља и исте визије, не обнављамо само зграде већ и наду и достојанство. Свако дете заслужује да одраста са осећањем да није само на свету и да постоје људи којима је истински стало до њега и који га искрено воле.
- Организација „Лајфлајн” успешно делује у Америци, Канади и Великој Британији, окупљајући наше људе у расејању. Како успевате да међу новим генерацијама српске дијаспоре одржите и разбудите живи осећај за заветну дужност – да помажу своју отаџбину и свој народ у Србији и Републици Српској?
Увек настојим да сопственим примером покажем пут и да младе генерације подсетим да су саосећање и повезаност са Отаџбином вредности које превазилазе даљине. Важно је неговати у њима осећај припадности и разумевање да чак и најмањи чин доброте може донети велику промену у нечијем животу.
Улога дијаспоре је од непроцењивог значаја, не само за очување културног идентитета већ и за неговање духа солидарности и одговорности. Када разговарам са младим људима у иностранству, увек наглашавам да понекад, чак онда када то најмање очекујемо, можемо променити нечији живот. Такав благослов треба прихватити отворених руку и отвореног срца. Нисмо одговорни само за себе већ и за друге.
Неопходно је да разумеју да њихово наслеђе није само нешто чега треба да се сећају, већ и нешто што треба да живе и потврђују конкретним делима. Треба да буду свесни изазова са којима се људи у Србији и Републици Српској и даље суочавају, нарочито они најугроженији. Истовремено, подстичем их да своју позицију виде као прилику, да искористе своје образовање, ресурсе и везе како би помогли другима.
Видела сам многе младе људе који су били дубоко надахнути када су се лично уверили у резултате хуманитарног рада. У њиховим очима видим спознају да, када смо уједињени, можемо чинити чуда. Они схватају да чак и мали доприноси могу донети значајне промене, постајући тако гласници доброте и мостови који спајају заједнице, јачајући везе које превазилазе удаљеност..
Моја искрена жеља јесте да се сваки човек чистог срца придружи овом путу љубави и саосећања, надахнут радошћу даривања, и да подстакне друге да постану део тог дивног путовања. Јер, као што сам много пута рекла, брига за друге и срећа су једино што се, када се дели, истински умножава.
Докле год постоје људи који пате и којима је потребна помоћ, морају постојати и они који су спремни да им пруже руку и поклоне утешан осмех. У том духу, верујем да млади људи у иностранству могу остати дубоко повезани са Србијом и Републиком Српском – кроз емпатију, великодушност и трајну посвећеност подршци онима којима је то најпотребније.
- Хришћанско милосрђе и брига за старе, болесне и немоћне представљају саме темеље наше вере и традиције. С обзиром на то да Фондација помаже како дечије, тако и старачке домове и болнице, како Ви лично доживљавате духовну везу између различитих генерација које су подједнако упућене на нашу љубав и пажњу?
Међу генерацијама постоји дубока духовна повезаност. Деца, стари и болесни налазе се у различитим раздобљима живота, али их повезује иста потреба за љубављу, бригом, достојанством и разумевањем. Наша вера нас учи да када служимо онима који су најугроженијима, ми у свом животу одражавамо Господа Христа и Његову љубав. То је нешто што хуманитарни рад претвара у нешто много веће од пружања помоћи – он постаје вера осведочена делима.
Када бринемо о детету, чувамо наду у будућност. Када подржавамо старе, одајемо почаст мудрости, искуству и проживљеном животу. Када помажемо болеснима, пружамо утеху и саосећање у тренуцима патње. Сва та дела међусобно су повезана и образују непрекидан круг бриге једних о другима који сједињује људе. Ова духовна веза подсећа нас да смо сви одговорни једни за друге, без обзира на године или животне околности.
Године за нама биле су нарочито значајне за мене и моју животну мисију, јер смо 2024. године обележили веома важан јубилеј: више од три деценије од оснивања Хуманитарне организације Лајфлајн. Током свих ових година, заједно са мојом Фондацијом у Београду, предано смо радили на пружању подршке системима здравствене и социјалне заштите и образовања у Србији и Републици Српској. Ова годишњица све нас је подсетила о небројеним животима које смо дотакли саосећањем и заједничком посвећеношћу помагању најугроженијима.
- Наша Света Црква нас учи да је милосрђе израз живе вере, а Свети Јован Златоусти подсећа да „рука која даје никада не сиромаши”. Колико је, према Вашем искуству, хуманитарни рад уједно и прилика за духовно буђење оних који помажу, будући да кроз даривање заправо највише добијамо?
Учење наше Свете Цркве помаже нам да разумемо да милосрђе не подразумева само пружање материјалне помоћи већ и отварање срца. Када несебично дајемо и сами се изнутра мењамо. Почињемо другачије да посматрамо свет, са више смирења, захвалности и свести о Божјем присуству у нашим животима.
Речи Светог Јована Златоустог носе дубоку истину да онај који даје не постаје сиромашнији, већ духовно богатији. Кроз дела милосрђа ослобађамо се равнодушности и усредсређености на себе, те се приближавамо самој суштини хришћанског живота.
Често, они који помажу открију да су управо они примили највеће благослове. Када дајемо од срца, духовно обогаћујемо и саме себе. Многи наши донатори говорили су нам да су, помажући другима, пронашли дубљи смисао и истинску радост.
Поред важних пројеката уређења и обнове, попут ове хвале вредне акције у Дому у Звечанској којом су деци обезбеђени лепши и сигурнији услови за живот, „Лајфлајн” је препознатљив и по томе што малишанима редовно доноси празничну радост за Божић и Васкрс. Колико је важна духовна и емотивна подршка, односно чињеница да неко са њима дочекује и дели радост највећих хришћанских празника?
Више од двадесет пет година, откако смо се вратили у Србију, мој супруг и ја смо благословљени да настављамо традицију окупљања деце у Белом Двору поводом прославе Божића и Васкрса. Сваке године дочекујемо више од хиљаду малишана: децу без родитељског старања, децу са тешкоћама у интелектуалном развоју и социјално угрожену децу из домова и удружења широм Србије и Републике Српске. Заједно делимо дух ових дивних хришћанских празника, окружени љубављу и смехом.
Дубоко сам захвална Хуманитарној организацији Лајфлајн из Чикага, чија великодушност и преданост из године у годину чине ове тренутке радости могућим. Они улажу толико пуно труда у припрему поклона за свако дете понаособ, да буду пажљиво усклађени са његовим узрастом, потребама и жељама, што носи посебну поруку – да је свако дете примећено, цењено и вољено.
Ова окупљања додатно обогаћују присуство и благослов Цркве, који нас све подсећају на истински смисао ових Светих дана. Кроз осмехе и заједничке тренутке, настојимо да сваком детету донесемо утеху и наду.
Такође се увек трудим и да лично посетим установе и уручим поклоне деци, јер је важно да свако дете осети ту директну везу и љубав. Ови тренуци често остављају трајан утисак, дају емоционалну снагу и помажу деци да поверују у светлију будућност.
Најзад, управо се истински смисао Божића и Васкрса и огледа у делима доброчинства и заједништву. Када радост делимо са другима, нарочито са онима којима је најпотребнија, потврђујемо да нису сами, да припадају заједници која брине о њима и да љубав, када се дарује, има снагу да мења животе.
- Сарадња између Епархија Српске Православне Цркве у расејању и канцеларија „Лајфлајна” у Америци, Канади и Великој Британији одувек је била веома блиска. Колико Вам подршка наше Цркве и благослови архијереја значе у свакодневном раду и проналажењу пута до срца племенитих људи широм света?
Подршка и благослов Српске православне цркве одувек су били од суштинског значаја за нашу хуманитарну мисију. Црква нам пружа не само духовно усмерење већ и осећај заједништва и сврхе који оснажује све наше напоре.
Сарадња са епархијама у дијаспори омогућава нам да допремо до људи широм света који су, вођени вером и саосећањем, спремни да помогну. Благослови наших архијереја представљају извор подстицаја и духовне снаге. Они нас подсећају да свој рад не обављамо сами, већ као део једне веће заједнице људи утемељене у хришћанској љубави.
Захваљујући Цркви можемо повезивати људска срца, а истовремено бринути о томе да наш рад остане чврсто утемељен у вери и моралним вредностима.
- Иза Вас су деценије преданог рада и служења онима којима је помоћ најпотребнија, кроз које сте постали синоним за мисију доброте. Коју бисте поруку, засновану на Вашем богатом искуству у хуманитарном раду, упутили читаоцима нашег православног портала – како свако од нас, у оквиру својих свакодневних могућности, може постати део тог великог „ланца доброте”?
Моја порука остаје непромењена и једноставна, али веома важна: свако од нас може допринети томе да се нечији живот промени набоље. Љубазност не захтева ни велико богатство нити изузетне околности; потребно је само искрено срце.
У свакодневном животу пружају нам се небројене прилике да покажемо саосећање, било лепом речју, гестом подршке или спремношћу да помогнемо некоме ко се нашао у невољи. Када се умноже, ови мали поступци стварају снажан ланац доброте који може променити читаве заједнице и унети светлост у животе других људи.
Желим да охрабрим свакога да се одазове том позиву, да поступа са љубављу и саосећањем и да не заборави да, служећи другима, обогаћујемо и сопствену душу. На тај начин одражавамо Христову љубав и доприносимо стварању саосећајнијег и човечнијег света.
Са радом фондације можете се упознати на сајту: lifelineaid.org
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“.
