Приликом освећења храмова и других разних предмета употребљава се освећена вода. Освећена вода се зато зове света вода и агијазма. Освећење воде води порекло из првих времена Цркве. Молитву освећења воде налазимо већ у Евхологију епископа Серапиона Тмуитског (†362). У Апостолским Установама установа освећења воде приписује се Св. Апостолу Матеју. Постоје два чина освећења воде: мало и велико.
Мало освећење воде – Према Типику који је прописан, последовање малог освећења воде представља једну скромну свештенодоличност и може да стоји самостално, као независан обред. У цркви насред храма, а у дому пред иконом, поставља се покривен сто, и на сто се ставља суд са водом (фијала), пред који се ставља једна или три свеће и крст. Посуда са водом треба да буде довољно дубока да би било могуће погружење и вађење усправног крста. Ту је и босиљкача за кропљење. Вода се благосиља на освећујућој молитви. На Спаси, Господе, народ Свој… свештеник трипут погружава крст у воду, по угледу на освећење воде на Богојављење.
Мало освећење воде врши се:
- на дан Преполовљења Педесетнице,
- на празник Изношења Часног Крста, 1/13. августа,
- у дане храмовних празника,
- сваког првог дана у месецу.
По потреби се може вршити у свако време у кући, у пољу, у врту, и на сваком другом згодном месту.
У Српској Цркви уобичајено је свећење водице пред славу и Васкрс.
Велико освећење воде у народу зове се „водокршће“ и врши се на навечерје Богојављења и на само Богојављење. Зове се велико због свечаности обреда у којем се сећамо крштења Господњег, у којем Црква види не само прототип омивања грехова, но и стварно освећење природе воде погружавањем Бога у телу у воду.