Молитва Господња је најсавршенија молитва. Ову молитву је Господ Исус Христос предао својим ученицима као образац свих молитава (Мт. 6, 9–13). У раној Цркви она никада није откривана некрштенима, па је чак и њен текст скриван. Молитва Господња састоји се од поздрава, седам прозби, и славе.
У тумачењу Молитве Господње Свети Кипријан Картагински (†258) каже: „Нови човек, препорођен и своме Богу по његовој милости изнова враћен, на првом месту Богу каже Оче, јер је већ почео бити син… Морамо се према томе, драга браћо, сећати и знати да смо дужни, уколико Бога називамо оцем и деловати као Божији синови.“ У тумачењу прозбе Хлеб наш насушни, Свети Кипријан указује на дубок евхаристијски смисао Молитве Господње: „Тако се ми који смо у Христу и сваки дан као храну спасења примамо Евхаристију“. У наставку, Свети Кипријан се позива и на Господње речи из Јовановог јеванђеља (Јн. 6, 51): Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба, живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света.
У светој Литургији Молитву Господњу произноси цела заједница, по завршетку централне литургијске молитве, (анафоре, узношења), а непосредно пред Свето Причешће. Молитва Господња у Литургији представља крајњу припрему за Свето Причешће. Мољење за узајамни опроштај и измирење такође је неопходна претпоставка Светог Причешћа. Молитва Господња јесте и остаје жаришна тачка свештеносавршавања свете Евхаристије и у њеном произношењу учествује цела евхаристијска заједница, клир и народ заједно.
Молитва Господња улази и у састав тзв. почетних молитава, заједничким већини богослужења.
Текст Молитве Господње:
Оче наш, Који си на Небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као што је на небу. Хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим. И не уведи нас у у искушење, но избави нас од злога.