ПИШЕ: Др Бранка Бешевић Гајић
Убрзани развој технологије није заобишао ни хришћанску религију, која је, упркос свом традиционалном карактеру, пронашла начин да се прилагоди новим околностима. Дигитализација је отворила врата Цркви да допре до верника широм света, без обзира на физичку удаљеност. Пренос богослужења уживо, подкасти свештеника и верски садржаји на друштвеним мрежама постали су део свакодневице многих верника.
Посебан пример ове трансформације био је током пандемије КОВИД-19, када су цркве биле затворене, а верници су се окренули онлајн платформама како би пратили директан пренос Литургија. Свештеници су се суочили с изазовом – како пренети светост богослужења кроз екран рачунара или телефона? Но, резултати су показали да је дух заједништва могуће одржати чак и у виртуелном простору. Верници су се молили у својим домовима док су путем интернета пратили богослужења из цркава широм света.
Друштвене мреже попут Фејсбука, Инстаграма и Јутјуба постале су нови „амвони“ са којих се шире поруке вере. Верске заједнице користе снимке надахнутих беседа и поука, објаве са библијским цитатима и подкасте у којима свештеници одговарају на питања верника. Ове платформе омогућавају интеракцију – верници могу остављати коментаре, постављати питања и добијати одговоре у реалном времену. На тај начин, хришћанска порука постаје доступна и онима који се можда никада не би појавили у цркви.
Међутим, дигитализација носи и своје изазове. Неки теолози упозоравају на опасност од површне духовности, где вера може постати „брза и лака“ – само још један садржај у бесконачном низу онлајн видео-снимака. Осим тога, постоји ризик од лажних пророка, дезинформација и манипулације верским садржајима. Управо зато, цркве широм света улажу напоре да верницима понуде проверене, аутентичне изворе духовних садржаја.
Упркос изазовима, дигитализација је омогућила Цркви да буде присутна тамо где су људи – на интернету. Иако екран никада не може у потпуности заменити осећај присуства у цркви, важно је схватити да је суштина вере непромењена. Љубав, солидарност и заједништво остају темељне вредности које сада, захваљујући дигиталним технологијама, могу допрети до шире публике него икада пре. Kроз прилагођавање савременим условима, Црква показује своју способност да остане релевантна и присутна у сваком времену, па и у дигиталном свету 21. века.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
