Трећи покривач којим се покривају свети дарови, већих димензија од два доња покривача (дарци), првобитно прављен од танког материјала – на шта указују и речи воздух и вео – којим се покривају часни дарови приликом вршења проскомидије и после њиховог полагања на свету трпезу, пошто се скину друга два покривача. Воздухом свештеник обично маше изнад часних дарова после њиховог откривања приликом произношења (изговарања) Символа вере. Ова пракса је касније изазвала и благосиљање њиме на Благодат Господа нашег Исуса Христа… На грчком се воздух још назива и ἀναφορά или ἀμνός, зато што је отприлике у XV веку, под утицајем одређене символике, на њему почео да се везе или слика мртав Христос. Тада је, када би служило више свештеника, воздух био изношен приликом великог входа, као плаштаница, а на Литургијама које је служио само свештеник, он га је стављао на рамена и тако вршио велики Вход, а ако би са њим служио и ђакон, свештеник је њему стављао воздух на рамена, као што је то остало до данас. Од оваквог типа воздуха произашла је плаштаница. Воздухом се покрива лице упокојеног клирика приликом сахране.
