ПИШЕ: Мсц Тијана Стаменовић
Посебно место у православној иконографији свакако заузима икона Пресвете Богородице. „То је Она која превазилази анђелске чинове – херувима и серафима.” Пресвета Богородица се најчешће изображава у иконографији са богомладенцем Христом којег је родила, али чак и када се приказује сама, Христос је невидљиво присутан зато што је Богоматер повезана са Њим најтешњим духовним и телесним везама. Та повезаност је изражена, на пример у боји. Христос се слика са доњом црвеном хаљином, а горњом плавом, јер је он Бог који је узео на себе човечанску природу, док је код Пресвете Богородице обрнуто. У том распореду боја открива се дубоки богословски смисао: ако је Христос Бог, Који је постао човек, онда је Богоматер – земаљски човек кроз кога се Бог оваплотио. Иконе Христа и Богоматере садрже у себи сведочанство о сусрету божанског и људског, небеског и земаљског.
Богородичина иконографија садржи више од 400 назива икона Богоматере и због тога је она на неки начин интересантнија од било које друге. Чудотвотворне иконе непрестано пројављују своју моћ и чуда широм васељене. У наставку ће бити речи о неколико чудотворних икона које красе највеће светиње Свете земље данас.
Јерусалимска икона Пресвете Богородице
По предању, прву Јерусалимску икону Пресвете Богородице насликао је Свети Јеванђелист Лука, 48 године од рођења Христовог, у години када је дошло до Богородичиног Успенија. Јерусалимска икона која се данас налази у Гетсиманији – месту Успења Пресвете Богородице је новијег датума, тачније насликана је 1870. године и припада типу Одигитрије (Путеводитељице). Христос је рекао да је Он Пут, Истина и Живот (Јн 14,6). На овом типу икона Пресвета Богородица десном руком указује на Христа који је Пут Истина и Живот. Он десном руком благосиља оне који се моле док у левој руци обично држи свитак као симбол благовести или куглу као симбол царске моћи. Према предању, икону је насликала монахиња Татјана која је тада живела у Манастиру Свете Марије Магдалине. Како неки грчки извори наводе, икона је насликана на чудесан начин. „Једне ноћи, док је Татјана спавала, видела је у визији да ју је непозната монахиња посетила у њеној келији, говорећи следеће: ’Сестро Татјана, дошла сам да ме сликаш’. Татјана је одговорила: ’Благо теби, сестро, али ја сам иконописац, а не сликар.’ Тада је жена одговорила: ’Онда ме иконопиши.’… док је Татјана сликала непознату монахињу, одједном је видела како јој одећа постаје златна, лице јој је сјајно сијало и чула је како говори: ’О блажена Татјано, после апостола и јеванђелиста Луке, ти ћеш покушати на ме насликаш, поново’”.
Управо је за Јерусалимску икону, Свети Старац Пајсије рекао да Пресвета Богородица много личи на онај лик изображен на тој икони, да је она иста таква јер ју је он много пута видео.
Витлејемска икона Пресвете Богородице
Чудотворна икона Пресвете Богородице која се налази у Цркви Христовог рођења у Витлејему често се назива и Витлејемска Богородица. Она је такође тип Одигитрије. То је једина икона на којој се може уочити благи осмех Мајке Божије, која у наручју држи свога Сина. Пресвета Богородица у левој руци држи Богомладенца и указује на Њега десном руком, као Путу спасења за хришћане, а Христос држи куглу у левој руци, која симболизује царску моћ, док десницом благосиља оне који се моле пред иконом Његове Пречисте Мајке.
Врло је вероватно да икона потиче из Русије. Сматра се да је лик Пресвете Богородице наручила породица цара Николаја Другог као божићни поклон за Цркву Рођења у Витлејему. Према предању, принцеза Јелисавета Фјодоровна излечена је од тешке болести својим молитвама испред ове иконе. Из захвалности, Велика кнегиња поклонила је део своје хаљине и накита за украшавање Витлејемске иконе Богородице. Неки рестауратори сугеришу да је икона која се тренутно налази у Витлејему насликана крајем 18. века, и да можда није из Русије. Тврди се да се данашња Витлејемска икона чувала у олтару Цркве Светог Гроба католикона у Јерусалиму до 1808. године, када је снажан пожар погодио Храм. Чудом Божијим, тада су сачуване две светиње: Велико распеће и „насмејани лик“ Богородице. Од тада су донете у Витлејем.
Икона Пресвете Богородице на Тавору
Унутар манастира посвећеног Преображењу Христовом на гори Тавор налази се једна необична житијска икона Пресвете Богородице, црно – бела. Ову једноставну литографију од црно – белог папира купио је средином 1950-их Георгиос Назиракис, који је живео на острву Крит. Икону је, заједно са свећом и тамјаном, ставио у флашу, и помолио се да ова икона оде у Свету земљу. У белешци коју је послао са иконом је написао да тражи да се моле за њега али ако, због његове недостојности, флаша буде испливала на обале Крита или Грчке, онда да се икона пошаље у манастир на острву Тинос.
Три месеца касније, икону су пронашла два православна Арапина из Назарета, који су је затекли у Јафи на обали мора. Пронађена икона је 1958. године постављена у православну цркву у Назарету, где су почела безбројна чудеса Богородице. Када је 1973. године икона пренета у грчки манастир Преображења Господњег на Тавору, игуман манастира Иларион потражио је Георгија Назиракиса на Криту. Он је већ био веома стар, живео је као подвижник, хранио се само трудом својих руку.
Данас се поред иконе налази и фотографија монаха Георгија, чијим молитвама је ова икона дошла до Свете земље. Икона је чудотворна и многи поклоници прилажу дарове због услишених молитава.
Икона Пресвете Богородице из манастира САИД АНАЈА
У хришћанској четврти Старога града налази се један женски Манастир Саиданаја. Ту се налази чудотворна икона из Дамаска у Сирији. Забележено је да су многи бездетни супружници, који су узели по благослову фитиљ из кандила које гори пред овом чудотворном иконом Пресвете Богородице, постали убрзо родитељи. Манастир чува албум новорођених беба које су измољене од Бога на овај начин. У манастиру се налази и икона која је на неки начин лоза Христова – на икони су насликане, иза Богомладенца: Пресвета Богородица, затим Света Ана, мајка Пресвете Богородице и Света Марија, бака Пресвете Богородице. Овај Манастир Руси називају Монастырь бабушки Пресвятой Богородицы(Манастир баке Пресвете Богородице.)
Новопројављена икона Пресвете Богородице Царица свих Царица
Икону је 2016. године насликао јерусалимски живописац Габриел Налбандиан. Дана, 24. марта 2016. године у старом граду Јерусалиму, у храму рођења Пресвете Богородице на месту где се налазио дом Светих праведних Јоакима и Ане, десило се чудесно јављање лика Пресвете Богородице које је трајало неколико дана. Лик Пресвете Богородице се приказао изнад олтара старог храма (из 4 века) и прво је то запазила једанаестогодишња рускиња Лилја. Поред лика Пресвете Богородице, присутни су угледали и лик Светог Цара Константина и царице Јелене и часни Крст. По благослову Његове Светости Патријарха јерусалимског Г. Теофила, икону је живописао Габриел Налбандиан и названа је Царица свих Царица.
_____________________
Литература:
Миладин Томовић пр., Историја иконописа од VI до XX века (Подгорица: ИШМ Октоих, Академија СПЦ за уметности и консервацију, 2007);
Светогорски монаси, Пресвета Богородица Јерусалимска, (Света Гора, сајт Monastiriaka – Mount Athos) https://www.monastiriaka.gr/en/panagia-ierosolymitissa-n-99700.html (Приступљено: 15.6.2022.);
Опширније видети: Ј. Србуљ (ур.), Сузе за свет – савремени грчки старци I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије, (Београд: Образ светачки, 2014), 169.
Тијана Стаменовић, Света земља и град Свевишњега Цара Јерусалим, (Београд: Етеријиним стопама, 2021);
______________________
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић, а има за циљ да упозна читалачку публику са основама иконописа и теологјом иконе.
