ПИШЕ: Иконописац Тијана Стаменовић
„Онај ко почиње да се бави иконописањем мора, пре свега, да буде обузет дубоким поштовањем према том делу и да га поима као свето дело.” (Монахиња Јулијана Соколова)
Икона је света слика. Лик који се изображава на њој мора бити именован натписом. Она је посредница између Бога и човека кроз молитву.
Борба за одбрану светих икона трајала је скоро два века, која чињеница још више даје значај икони, указујући на њену вредност и важност у хришћанству. Свети Јован Дамаскин који је био велики бранитељ светих икона, написао је три знамените беседе против иконобораца у којима је дао богословско утемељење за поштовање светих икона.
У Оросу Седмог Васељенског Сабора пише: „Да се паралелно са знаком Часног и Животворног Крста постављају часне и свете иконе – које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала – у светим Божијим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; (и то): икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и Пречисте Владичице наше Свете Богородице, и Чесних Анђела, и свих Светих и Преподобних људи.”
Према речима Светог Владике Николаја Велимировића иконе су много више него симбол нашег поштовања Христа. Он каже да су освећене иконе канали моћне Божје благодати која лечи, препорађа, просвећује, охрабрује и опомиње и да Господ Бог толико воли своје светитеље и мученике да даје моћ чак и њиховим ликовима када се поштују и њиховим именима када се призивају.
Иконописање је свето дело. Оно је више од уметности, стога пред иконописца стоји и велика одговорност. Раније су се иконописци припремали за сликање иконе као када се свештеник припрема за служење Литургије. Веома је важно да онај ко жели да постане иконописац у пуном смислу те речи, буде упознат са учењем православне вере, да редовно чита Свето Писмо и житија светих, да пости све постове, живи литургијски и молитвено, како би могао да на икони изобрази и онај део који је можда и битнији од техничког осликавања. Стога се увек саветује, да је потребно да иконописац води чист живот, јер икона како наводи монахиња Јулијана „може да буде урађена црквено, само чистим рукама”. То подразумева да иконописац мора да буде смирен, благе нарави, да уважава дело којим се бави и чува се греха. Иконописање треба да прати молитва, јер је икона, заправо, молитва изражена на ликован начин. Искуство древних живописаца је показало да у икони, молитва може доста тога да појасни и учини разумљивијим, тако да је у настанку једне иконе молитва веома важна како би она била истинска и комплетна.
Живописци који су оставили неизбрисив траг у иконографији имали су велико поштовање према овом богоугодном делу. Чувени Дионисије из Фурне који је дао непроценљиве савете, упутства и студије у Ерминији, ономе који жели да се науче живописању, саветује да прво вежба цртање без икаквих размера, док се не покаже спремним, а затим да се за њега прочита молитва коју је навео у приручнику пред иконом Одигитријом и тек онда да се упути у тачне размере и ликове и да тако црта довољно дуго са великом приљежношћу и разумевањем, те да ће уз Божју помоћ врло добро на тај начин схватити ову вештину.
Монахиња Јулијана Соколова у књизи Труд иконописца саветује да се прво слика по најбољим узорима древних иконописаца, а никако по личним нагађањима и сопственим уображењима јер се слика о ономе што је божанско. Такође, наводи да икона, насликана са потпуним познавањем иконописне технике, па и са осећањем за лепо, али без стваралачког поимања закона произвешће сасвим супротан утисак од онога који она мора да изрази, јер уместо сабрања душе, она је разбија и обеспокојава, те колико год је слична старој икони високе уметничке вредности – она је лажна. Увек је добар савет да се слика у почетку по узорима на старе мајсторе, али је веома важно да иконопис буде искрен – да се не сликају плагиране копије икона старих мајстора, већ да буде добра копија за коју је потребан стваралачки дар који по Јулијаниним речима отвара двери ка Праобразу.
У данашње време, радује вест да осликавање светих икона све више добија на значају, те је одговорност оних који преносе знање још већа. Веома је важно изабрати доброг учитеља који има дугогодишње искуство у овој области како би се поставили добри темељи изучавању ове свете уметности која је и више од уметности јер допушта створеном да језиком линија и боја изображава по подражавању Нествореног и хорове анђела и светитеља који су читавог живота тежили ка достизању мере раста висине Христове, живели у великим подвизима и проливали крв за Њега.
„…а ти љубљени, добро запни и не штеди труда, него се што ревносније и усрдније образуј и научи савршено ову уметност. Јер то је дело Богу угодно и по Његовој је заповести, што је свима познато и за шта има много потврда, а посебно Нерукотворени и часни образ и Свети убрус, који је сам Богочовек Исус Христос послао едеском кнезу Авгару, отиснувши на њему свој божанствени лик” (Дионисије из Фурне).
*Ауторка је сарадник мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић. Следећи текст ће на нашем порталу бити објављен у петак 10. јануара 2025. године.
