ПИШЕ: Др Бранка Бешевић Гајић
Насиље над женама представља дубоко укорењен друштвени проблем који нарушава темеље породице, заједнице и целокупног друштва. Док многе институције раде на превенцији и заштити жртава, Црква као духовна установа има јединствену улогу у пружању утехе, подршке и вођења ка исцељењу. Питање како Црква гледа на насиље над женама није само теолошко, већ и морално, јер је сваки облик насиља директно супротан учењу Христове љубави и поштовању достојанства сваког човека.
Свето Писмо нас подсећа да је сваки човек створен по лику и обличју Божјем (Пост. 1, 27), чиме се наглашава једнакост и вредност свих људи, без обзира на пол, расу или друштвени статус. Жена, као и мушкарац, носи у себи ту божанску искру, и сваки чин насиља према њој представља не само кршење људских права већ и грех према самом Творцу. Црква, у свом учењу, позива на љубав, трпљење и жртвовање, што је најбоље илустровано у посланици светог апостола Павла: „Мужеви, љубите своје жене као што је Христос заволео Цркву и самога себе предао за њу“ (Еф. 5, 25). Овај стих не оставља простора за оправдање било каквог облика насиља, већ истиче да љубав у браку мора бити безусловна и пуна поштовања.
Ипак, стварност нам показује да се многе жене суочавају са различитим облицима насиља – физичким, психолошким, емоционалним и економским. Нажалост, неке од њих, услед страха, стида или осуде околине, не проналазе снагу да о томе говоре, чак ни у Цркви. Управо је ту улога свештенства од кључне важности. Црква мора бити место где се свака жена осећа сигурно, где може отворено да проговори о својој патњи и где ће добити не само духовну већ и практичну подршку. Свештеници, кроз исповест и духовно саветовање, могу помоћи жртвама насиља да се ослободе осећаја кривице, да препознају своју вредност и да направе кораке ка бољем и безбеднијем животу.
У тренуцима када жена доживи насиље, важно је да зна да има право на самоодбрану. Иако Црква учи о трпљењу и праштању, она никада не позива на трпљење насиља. Живот је дар Божји, и свака жена има обавезу према себи, својој деци и према Богу да тај живот сачува. Самоодбрана је у том контексту не само дозвољена већ и морално оправдана. Уз то, Црква подржава да се жртве насиља обрате надлежним институцијама, затраже правну заштиту и потраже стручну помоћ.
Пут ка исцељењу није једноставан. Жртве насиља често пролазе кроз фазе страха, безнађа, стида и самоосуђивања. Црква, кроз молитву, свете Тајне и подршку заједнице, може понудити духовну снагу потребну за опоравак. Молитва је моћан алат који не само да доноси мир у срце, већ и отвара путеве за доношење исправних одлука. Исповест, као дубоко духовно искуство, омогућава жени да изнесе своју бол, да се ослободи терета прошлости и да пронађе нову наду.
Такође, заједница верних игра значајну улогу. Када жртва насиља осети подршку других, када види да није сама и да је прихваћена, много лакше проналази снагу да крене даље. Црквене заједнице могу организовати едукације, трибине и разговоре на тему насиља над женама, чиме не само да подижу свест већ и стварају сигурно окружење за све који пате.
На крају, важно је нагласити да Црква није ту само да пружи утеху жртвама већ и да позове насилнике на покајање. Право хришћанско покајање подразумева истинско признање греха, промену понашања и настојање да се учињена штета исправи. Само кроз искрену промену, уз духовно вођство и молитву, насилник може пронаћи пут ка Божјем опроштају.
Закључак је јасан: Насиље над женама је зло против кога се треба борити на свим нивоима. Црква као духовна тврђава, има обавезу да буде глас оних који не могу да говоре, да пружи руку онима који падају и да сваком човеку, без обзира на његову прошлост, понуди шансу за нови почетак. Јер, као што нас учи Христос: „Дођите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити“ (Мт. 11, 28).
___________________
Есеј Црквени мотиви у филму „Одлука“
Филм „Одлука“ доц. др Бранке Бешевић Гајић, по узору на Андреја Тарковског представља снажну друштвено-психолошку драму која кроз причу о породичном насиљу истражује дубоке механизме манипулације, међугенерацијске трауме и значај подршке жртвама насиља. Један од значајних аспеката филма јесу црквени мотиви, који не само да доприносе развоју радње већ и пружају дубљи контекст унутрашњих борби ликова. Кроз сцене исповести, свештеника и симболичке моменте унутар цркве, филм на суптилан начин отвара питања праштања, искупљења и духовног исцељења.
Црквени мотиви као огледало унутрашњих борби
У филму „Одлука“, Црква се појављује као место где главна јунакиња Ана тражи утеху и одговоре. Сцене у храму су снимљене уз коришћење пригушене светлости, где светлост свећа символизује наду и могућност новог почетка. Исповест као мотив има вишеструку функцију – она није само верски чин већ и катарзични тренутак где и Анина мајка проналази снагу да изговори истину о насиљу које трпела од Аниног оца.
Свештеник, који у филму носи символичну улогу духовног водича, приказан је као човек од крви и меса, са својим сумњама и борбама. Његови савети нису увек директни, али кроз његове речи провејава порука о важности одлуке да се изађе из зачараног круга насиља. Кроз исповест, Анина мајка добија не само духовну већ и психолошку снагу да направи први корак ка ослобађању.
Символика црквеног простора
Црквени простор у филму је више од сценографије. Он символизује сигурност, али и дилему – остаје ли Ана у свету трпљења, или проналази храброст да крене новим путем? Мотиви попут иконе Богородице, која својим погледом као да прати Ану кроз сцене, додатно појачавају осећај присуства нечег узвишеног, нечег што пружа заштиту и наду.
Такође, музика у црквеним сценама, кроз звуке хора и тихе мелодије, доприноси стварању атмосфере смирења. Контраст између буке спољашњег света и мира унутар цркве истиче Анину жељу за бекством и проналажењем унутрашњег мира.
Црква као место преображаја
Филм „Одлука“ кроз црквене мотиве пружа гледаоцима дубоку духовну поруку: сваки човек има право на нови почетак, али је за то потребно искрено суочавање са собом и прихватање одговорности за своје поступке. Критички осврт филма „Одлука“, доступан је ОВДЕ.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
