ПИШЕ: Мср Невена Милосављевић
У атару села Бољетин, на Соколичком брду, на Косову и Метохији налази се манастир Соколица. Припада општини Звечан и споменик је културе од изузетног значаја. Претпоставља се да је стар шест векова и да је подигнут почетком 14. века од стране челника Мусе, који је био господар тадашњег Звечана и зет кнеза Лазара. С обзиром на то да се налази на 850м надморске висине, наспрам је средњовековног утврђења Звечан и заједно сведоче богатој српској историји и, као такви, буде у нама осећање обавезе да их као културно и духовно наслеђе чувамо и поштујемо. Храм посвећен Покрову Пресвете Богородице у Соколици је духовни бисер у бујној природној вегетацији, и данас осим лепоте, прича нам причу о својој особености, тешким приликама Срба и страхопоштовању које светиња изазива, не само код Срба, већ и код Албанаца, али и припадника других нација и вероисповести.
Мноштво података о манастиру и поменутим приликама налазимо у књизи ,,Манастир Соколица: бисер са Косова и Метохије“ Водич из 2017. године, чији је аутор блаженопочивша монахиња Макарија, игуманија манастира Соколице. Књига, уз историјске податке, садржи и фотографије, али и опис самог манастира, те је од велике помоћи за писање текста, а уз то и подсетник колико је мати Макарија задужила српски народ на Косову и Метохији својим преданим трудбеништвом у очувању манастира, али и очувању многих светиња и самих Срба у ратним годинама крајем деведесетих, све до 2004. године.
Околина манастира
Будући да се налази на падинама Соколичког брда, већ је назначено да је око манастира бујна вегетација и плодно тле, које одликује овај крај Косова и Метохије. У подножју брда протиче река Ибар, а на пар километара је данашњи градић Звечан и утврђење средњовековног града Звечана. Сам назив – Соколичко брдо или Брдо соколова носи предање да су некада шуме око манастира биле препуне соколова, али и да је у средњем веку постојао обичај да домаћини гаје соколове за своје господаре, колико имају синова, толико и соколова да узгајају. Када у овом времену погледамо околину манастира, несумњиво је да је била савршено станиште за соколове, а данас захваљујући манастиру Соколици чувамо ово предање које говори о златном добу српске историје. Сада у околини манастира Соколице нема ниједног српског села, окружен је албанским становништвом, а статуа или кип Пресвете Богородице са Христом у наручју, изазива поштовање чак и код албанског народа. Сам долазак овој светињи захтева један краћи успон, али обећава величанствене пределе, све до самог приласка манастиру, који омогућава да дођете аутомобилом. Слава манастира Соколице је Покров Пресвете Богородице, а поводом празника Успеније Пресвете Богородице манастир Соколица је центар окупљања верника. Уочи Успенија, традиционално се сваке године додељује књижевна награда ,,Песничко успеније“, под покровитељством општине Звечан, а такође се истовремено организује и ликовна колонија, све у знак празника Успенија Пресвете Богородице и крунише се молитвом у овом манастиру.
Историја манастира
Као што сам већ напоменула у уводном делу текста, претпоставља се да манастир датира с почетка 14. века и да ,,с обзиром на своје скромне унутарње димензије (5,05 x 2,98метара), храм је могао бити задужбина неког од представника ситне властеле, евентуално познатог ратника“ (,,Манастир Соколица: бисер са Косова и Метохије “, Мати Макарија)
Таква претпоставка добрим зналцима црквене архитектуре упућивала је на челника Мусу, који је био ожењен једном од сестара кнеза Лазара (мати наводи да је то била Драгана с којом је имао три сина: Стефана, Лазара и Јована и који су као витезови изгинули у бици на Косову 1389. године). Не налазимо тачне податке зашто је баш овај локалитет изабран за изградњу манастира Соколице, али се претпоставља да је потреба била исказана захвалношћу Богородици за извор чудотворне воде у близини манастира, која се сматра лековитом. У неким изворима налазимо да је мраморна статуа Пресвете Богородице са Богодетним Христом на коленима донесена из манастира Бањска, док мати Макарија у својој књизи наводи да ,,крајем 14. и почетком 15. века у Соколицу је са неутврђеног локалитета, вероватно да би се у смутна времена сачувала“ донесена и да је од тада манастиру Соколици дат посебан значај који расте током времена. У књизи налазимо и податке да су 1604. године у селима око манастира били насељени искључиво Срби, као и да је од стране свештеника Срећка Остојића између 1855. и 1857. дозидана и припрата, а да је за дозволу за изградњу припрате ,,новопазарском паши платио са сто џакова пшенице“. Током турске владавине више пута био је пљачкан, а за време Исе Бољетинца и Срби и манастир су били под његовом заштитом. Неколико важних датума:
- Од 1913. до 1915. при манастиру је радила основна школа;
- 1936. сазидан је звоник од камена;
- 1956. проглашен је за женски манастир;
- 1967. из околних села се одселила последња српска породица;
- 1984. изграђен је манастирски конак;
- 1991. године најважнији датум – долазак мати Макарије са сестринством, када је започета обнова манастира.
1998. и 1999. године рат је дошао и до манастира. Како мати Макарија наводи: ,,Велика Нато бомба је направила кратер од девет метара само 250 метара западно од цркве, и као кишом, шрапнелима, на срећу неозраченим, засула манастирску порту“ и даље закључује да упркос свему: ,,Нато војници су чували манастир, а Бог је сачувао и манастир и њих“. У времену погрома 2004. године манастир су чувале грчке снаге КФОР-а, и њихови припадници су имали посебно поштовање за манастир и сестринство. Данас је манастир, иако окружен албанским селима, у миру, и не прети му опасност.
Изглед и архитектура манастира
Првобитна црква из 14. века је најмањих димензија, међутим бива јој дозидана припрата између 1855. и 1857. године. Та мала црква је грађена од тесаника, посебне врсте камена (узетих са околних стена, којих је око манастира пуно), са плитком апсидом која је засведена полуобличасто. Под је од камених плоча, а црква се састоји се од храма са малом просторијом, олтаром, апсидом и припратом која је дозидана касније. На фасади су урезани стари записи и цртежи биљака и животиња. Манастирски комплекс чини првобитно поменути храм, затим почев од капије, црквена продавница, на левој страни трем у којем се о црквеним саборима служи Света Литургија, а са десне стране је Молитвеница Светог Јована Богослова у којој се у изузетним приликама служи Света Литургија. На платоу изнад Молитвенице је манастирски звоник, иза храма је гостопримница, десно сестрински конак и бунар. Иза конака је тзв. коначе, уз њега каскаде, а на врху кула. С доње стране су економске зграде и воћњак. Иза конака је и старо гробље, а код гробних места је алатница. Једно манастирско двориште које својим уређењем може засенити најлепше светске паркове. Мати Макарија и сестринство брижно су пазиле природу, траву и цвеће, а то су пренеле и на вернике. Поштовање се не огледа само у томе што верници пазе на облачење или на природу, већ и томе што налазе утеху пред кипом Пресвете Богородице, и у духовном разговору са сестринством.
Иконостас и фрескопис
Стари фрескопис оштећен је за време Турака, али је сачувано неколико композиција: Христ Пантократор у куполи, Вазнесење Богородице, литургија архиепископа у апсиди. Сав остали живопис дело је соколичких живописаца, а овај манастир је познат као средиште иконописачке и живописачке уметности, чему сведоче многобројне иконе које сестринство иконопише, и које су у домовима и храмовима широм света. Радови сестринства манастира Соколице су излагани и у Народном музеју у Београду, широм региона, али и у Прагу, Вашингтону, Сан Франциску и Чикагу. Такође, и издавачка делатност у форми превођења дела светоотачке литературе, али и оригиналних текстова чини овај манастир још богатијим и садржајнијим уметношћу која долази из послушања, и још дивније, из чисте љубави према Богу. Стога, није нимало искључиво да је живопис новијег датума осебујан колико и манастирски живот. У помоћ нам опет притиче књига мати Макарије, где је детаљно описан и иконостас и живопис, из којег ћу издвојити само део, како би се стекао увид у јединственост живописа. Када је реч о јединствености, томе доприноси живопис припрате са житијем Пресвете Богородице, од којих су најупечатљивије три представе: Зачеће Богородице, потом Рођење Богородице и Умиљавање Богородици. На северном зиду је представа Ваведење Пресвете Богородице, a оно што је потпуно јединствено јесте оригинално теолошко тумачење појма Богородице као Небеске Двери од стране соколичких живописаца. Како мати објашњава у својој књизи:
,,Из града излази мноштво људи, који са собом носе и децу своју. Они се крећу према супротној страни града. А тамо, испред високих врата са кровом који се шири на горе (небеска перспектива) дочекује их Богородица, која са Христом у наручју седи на трону испред врата. Из даљине мали Христос благосиља људе који се приближавају. Између њих је, управо у тренутку, слетео ангео, чији се лет назире у покрету његових великих и лепих крила. Његов поглед уперен је према поворци долазећих људи којима кажипрстом десне руке указује на Богородицу баш као да их саветује: ,,У Царство Небеско уђите, људи, кроз ова врата која су Богородица и Њен Небески син“. Сцена је названа ,, Богородица – Небеска двер“ јер се у богослужбеним текстовима у част Богородице, овај појам често помиње. “ (,,Манастир Соколица: бисер са Косова и Метохије“, монахиња Макарија др Милица Обрадовић). На западној страни је представа Успење Пресвете Богородице, а на источној страни је представа Покрова Пресвете Богородице. Међу фрескама налазимо и фреску Светог Симеона и фреску Светога Саве. Оно што је такође јединствено јесте и фреска Бели Христос или Христос после Васкрсења ,,по којем је главни соколички сликар познат у свету“ (из књиге). У ниши изнад улаза осликана је зидна икона Пресвете Богородице Милостиве, заштитнице Соколице. Изнад надвратника су и три медаљона, где је у средини грб са иницијалима Светог Лазара, косовског мученика и светитеља.
Иконостас је имао неколико својих изгледа током историје манастира. Нов је постављен 2006. године, а дуборезни део ,,по нацртима иконописне радионице Соколице, мајсторски извела радионица свештеника Дејана Јаковљевића. Он је рађен у ораховини“. Класична представа царских двери Благовести, а иконе су делом рад соколичке иконописне радионице. Свака икона сведочи важности олтарског дела, који представља најважнији део сваког храма. Једнако важан део храма је и централни, где је постављен кип Пресвете Богородице са Христом у наручју, који је, између осталог, манастир Соколицу учинио једном од најпосећенијих светиња у овом делу Косова и Метохије.
Кип Пресвете Богородице у крилу са Христом
Кип Пресвете Богородице са Христом је мермерна скулптура величине 106 x 67,50 цм из времена 1132 – 1316. године, која је по неким изворима донета из манастира Бањска, како би била сачувана услед турске најезде, што мати Макарија у својој књизи наводи да је мање могуће, објаснивши теолошке разлоге због чега не би требало доводити у везу кип Пресвете Богородице и манастир Бањску. Док је по народним предањима птица соколица пред претњом од Турака носила кип Пресвете Богородице из манастира Бањска и слетела на брдо (названо том аналогијом Соколичко брдо), где је после подигнут манастир. Народна предања су увек препуна фантастичних момената и доприносе плашту мистерије, међутим, овај свети кип је, на нама непознат начин и од непознатог доносиоца, изабрао као дом манастир Соколицу и сазива вернике на молитву, као помоћник у најтежим животним борбама. Кип Пресвете Богородице је тежак 450 кг и као такав био је део изложбе ,,Византија – снага и моћ“, која је одржана у музеју Метрополитен, у Њујорку 2004. године. Баш у тој страдалној години за косметски народ и косметске светиње био је, како каже мати ,,најдостојансвенији амбасадор Србије и њеног поробљеног Косова и Метохије“. Кроз векове, а и данас ова света статуа и кип привлачила је вернике, али и људе других вероисповести, који су се под тешкоћама обраћали за помоћ Богомајци и Њеном Богомладенцу, а посебно се моле парови који не могу да имају потомство. С каквом пажњом је уређен манастир, с таквом пажњом се чува и овај кип, као светиња једнака самом храму.
Мати Макарија
Не бисмо могли завршити било који спис или текст о манастиру Соколици или тзв. Богородици Соколичкој, а да не споменемо мати Макарију, др Милицу Обрадовић, игуманију манастира Соколице, која се упокојила 2022. године. Свако ко се последњих деценија нашао у овом манастиру имао је прилику да упозна мати, која је била строга, али и блага, праведна и истински борац за опстанак српских манастира и монаха на Косову и Метохији. Њена животна прича је посебна, везана за њеног оца којег су убили комунисти и убицу њеног оца који, не знајући да се исповеда ћерки своје жртве, исповеда много година касније у манастиру Жича. Тај догађај је описала у запису ,,Покајање убице нашег оца“, где посебан утисак оставља целивање руке убици у знак опроштаја. Мати Макарија је за време погрома 2004. године спасила сестринство манастира Девич, заузела се за сестринство, чак се храбро попела на тенк не би ли скренула пажњу КФОР-а. Успела је да сачува сестринство, војници КФОР-а су је одмиља прозвали – генерал. Ова задивљујућа снага једне молитвенице долазила је из сржи њене вере којом је поплочала сваки траг овоземаљског живота. Упокојила се уочи Преображења 2022. године, а иза себе је оставила савршено уређен манастир, много својих добрих дела и поштовање у народу. Некад и немам осећај да више не пребива у овоземаљском животу, јер њена свеприсутност је опипљива у сваком кутку манастирског комплекса. Њена свеприсутност је опипљива и у жичким и соколичким фрескама, у домовима где су иконе њеном руком иконописане, свеприсутност у беседама, молитвеним речима и успоменама у нашим срцима.
Једна од најобразованијих монахиња СПЦ. Завршила је Факултет природно-математичких наука у Београду, а докторирала хемију на Универзитету у Љубљани. У Солуну је завршила и Богословски факултет. Говорила је неколико језика, преводила је са грчког и старогрчког светоотачка дела. Аутор је неколико књига: ,,Светлоносац Данило Крстић“, ,,Манастир Соколица – бисер са Косова и Метохије“, ,,Љубав и опроштај нису само речи него живот у Христу“. Али што је од свега најважније, мати Макарија је чувар светиње Богородице Соколичке. Сећање на мати и данас живи, а садашња игуманија мати Антонина и сестра Данила, настављају Макаријиним путем, додајући нове плоче вере и послушања стазама живота у Христу.
Овим обухватним текстом о манастиру, позивам вас да посетите манастир Соколица, да се напијете лепоте природе у којој пребива и вере у којој устрајава. Овај свет постоји захваљујући усрдним молитвеницима, попут мати Антонине и сестре Даниле, и почивше мати Макарије, која с небеса моли Господа за нас.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Светиње Косова и Метохије“, који уређује наша стална сарадница Невена Милосављевић. У следећем тексту, који ће на нашем порталу бити објављен у понедељак 3. фебруара 2025. године, имаћете прилику да се упознате са значајем неке нове светиње у којој се сабира верни народ.
