Манастир Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел. Манастир је познат и као „Манастир на Дунаву“, један је од најстаријих српских православних манастира изван граница Србије. Смештен на десној обали Дунава у самом центру града Српски Кoвин (Rackeve).
Овај манастир представља сведочанство вековне историје и духовности српског народа у средњој Европи, основан још у 12. веку, током периода када су Срби, вођени вером и политичким околностима, мигрирали на север. Његова историја уско је повезана са доласком Срба у Панонску низију и њиховим трудом да очувају православну веру и традицију на овим просторима.
Током векова, манастир је био духовни центар, али и место уточишта за Србе који су се борили са изазовима времена, укључујући османске инвазије, аустроугарску власт и политичке промене. У бурним историјским раздобљима, манастир је често био оштећен, али је увек обнављан захваљујући вери и посвећености српског народа. Према сачуваном предању, овај манастир представља средњовековну тековину и као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161).
Благословом Преосвећеног епископа будимског г. Лукијана, након више од два века, ова велика светиња Срба у Мађарској поново добија статус манастира, на челу са игуманом Андрејем Пандуровићем 2003. године, који долази са Свете Горе из манастира Хиландара. Данашње мало братство манастира чине три члана на чијем се челу налази архимандрит Хаџи Методије Марковић.
Највећа светиња овог манастира је чудотоворна икона Пресвете Богордице (Ковинска Богородица) из 17. века, која је током векова пружала бројна исцелења свима који су тражили помоћ (дан празновања 25/12 мај). Ова икона се у српским списима спомиње као „најпоштованија икона“ код Срба у Мађарској. Уједно, у манастиру се налазе и делови моштију светитеља веома значајних за наш народ, од који су и делови моштију Светог Аве Јустина Ћелијског, Светог краља Милутина, Светог Василија Острошког, Светих сурдуличких мученика, Светог Јована Златоустог, Светог Луке Кримског и других светитеља. Манастир као своју славу прославља празник Успења Пресвете Богородице, а такође и славу параклиса Светог Јована Крститеља и Светих врачева Козме и Дамјана. У последњих пар месеци, много поклоника долази у Манастир на Свете Литургије.
Ми имамо и туристе који посећују Манастир из разних делова света. Православни долазе да би учествовали у богослужењима. Имамо поклоника из Србије, из Републике Српске и Босне и Херцеговине, из Аустрије, Немачке, Словачке и из других крајева, свакако врата нашег манастира су отворена за све људе добре воље, и за све оне који желе да на овим просторима упознају се са истином и лепотом православља, а што наш манастир више од осма векова сведочи. Пошто ова светиња привлачи људе са разних страна и има своју поруку, а то је пре свега да морамо да се окупимо око оних вредности које нас чине оним што јесмо, а то је пре свега да смо православни хришћани. Ове светиња је значајна за очување нашег идентитета, историјског, културног, али опет изнад свега духовног. То је оно што нас чини оним што јесмо. Тако да манастир Српски Ковин врши ту своју мисију. Људи који молитвено долазе учествују у богослужењима и самим тим и они се освећују и показују колико је ова светиња и ови простори значајни за наш народ и цркву. Где год се служи Света Литургија, ту се Небо спаја са земљом и ми се уздижемо ка Небу. Реалност царства Божијег се пројављује у Светој литургији, у заједници једних са другима и славећи Бога једни са другима, излазимо из овог времена и простора и овога света и уласком у Цркву улазимо у други свет где смо окружени фрескама и тим предивним простором. Посебно у Цркви, овде која нас подсећа на реалност Царства Божијега, у које нас Господ призива, које је већ сада и овде и које ће бити у пуноћи откривено. То је оно што људи траже у суштини – сусрет са истинским животом. Света Литургија у нашем манастиру служи се сваке суботе, недеље и празника, јутарња и вечерња богослужења свакога дана, петком после вечерње службе чита се акатист Пресветој Богородици пред Њеном чудотворном иконом Ковинском. У току је духовна обнова манастира из које ће ако Бог да проситећи и материјална обнова, пошто сам манастир и њен комплекс иамју потребу за потпуном обновом у свим сегментима, почевши од крова, рестаурације фреска и икона, санације влаге као и изградње новог конака за братство и поклонике.
Сви који дођу у Српски Ковин, одлазе са осећајем да су пронашли нешто драгоцено. А ми верујемо да је управо то оно што и јесте, скривено српско духовно благо, које желимо да поделимо и оставимо потоњим генерацијама.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.