ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала Кинонија
Великом Божјом милошћу, овог 1/14. септембра, заједно улазимо у још једну Нову црквену годину. У 6. веку, за време владавине цара Јустинијана Првог (527 – 565), увeдено је рачунање времена по индиктима или индиктионима. Почев од 312. године, овим појмом се означава и почетак Нове године, који је од тада обележаван 23. септембра, тојест на дан јесење равнодневице, када је прослављан и дан рођења римског императора Октавијана Августа. Од 462. године, почетак Нове године обележаван је првог септембра. Као црквени празник, почетак индикта помиње се још у Василијевом минологију из 10. века, где је забележено да је Господ Исус Христос нама хришћанима даровао овај свети празник који, и ревносно прослављајући, Њему благодаримо. Наведено сведочанство указује на древност прослављања празника Начала индикта. Поједини литургичари претпостављају да је обичај прослављања поменутог празника установљен још у 4. или 5. веку. Ипак, најстарија релевантна сведочанства о богослужбеном прослављању Начала индикта срећу се тек у 8. веку, у списима светог Теодора Студита.
Пред нама је још једна нова црквена и литургијска година, током које ћемо поново созерцавати и размишљати о свим важним догађајима богочовечанске историје. Као и сваки нови почетак, и Црквена нова година је за нас прилика за сагледавање и нову свест о свом хришћанском животу. Колико смо били верни свом позиву, највишој сврси за коју смо створени? Да ли смо и у којој мери показали милост и човечност коју нам је Господ показао у данима свог земаљског живота? Да ли смо и у којој мери сагледали Њега самог – Његов лик у лицу другог, ближњег, било близу или далеко? Сва ова питања која су одлучујућа за наше спасење, о којима треба непрестано размишљати, са посебном снагом стоје управо на почетку Нове црквене године.
Начало индикта или црквена нова година је време благодарења и наде: благодарења Богу за Његову милост, и наде да она ни убудуће неће оскудевати. Као што риба која се налази у води не схвата шта је вода, као што птица која се вине под облаке не зна шта је ваздух на који се ослањају њена крила, тако ни ми људи не знамо за сва доброчинства Божја којима смо окружени.
Нови венац доброте Господње нас учи да благодаримо Богу за сваки дан живота који кроз покајање може постати дан спасења. Човек се налази у времену као у невидљивој бујици; ова река се не може преградити и зауставити. Човек често заборавља на време, али време никад не заборавља на њега. Сваке године се мења човеково лице, сваког столећа се мења лик земље. Овај празник има благодарствени и прозбени карактер. Упућујемо благодарност Господу на свим данима које смо до овога часа проживели, а усрдно се молимо Спаситељу нашем да благослови нови годишњи круг и испуни га изобољем свакога добра. Овај празник нас подсећа да пазимо на време, да активним богослужбеним животом освећујемо и преображавамо време у вечност.
„Чисто срце саздај у мени, Боже, и Дух прави обнови у мени“ (Пс. 50,12). Силазак ума у срце, који се дешава у непрестаној молитви и кроз њу, значи освећење ума, постизање јединства између ума и срца, обнављање разрушеног јединства људске личности. Чистота срца је апсолутни услов како за просвећење ума – за то стицање „ума Христовог“ о коме говори свети апостол Павле (1. Кор. 2, 16) – тако и за довођење људске воље у сарадњу са вољом Божјом. Наш Господ нас и данас подсећа да је „…Царство Божије унутра у нама“ (Лк. 17, 21), а свети апостол Јаков додаје да „усрдна молитва праведника има велику силу“ (Јак. 5, 16). Хришћанин је личност која је позвана на непрестану борбу, али не „против крви и тела, него против… духова злобе у поднебесју“ (Еф. 6,12), и који пред најтежим искушењима и невољама не познаје очајање, јер зна да у њему, са њим и поред њега није нико други до сам Бог (уп. Мт. 1, 23).
Једним устима и једним срцем, заједно са црквеним песником и ми кличемо: „Ти си вечити Цар и остајеш такав у бесконачне векове, зато прими молитве нас грешних, који тражимо спасење. Подари Човекољубче земљи твојој добар урод и добру климу. Помогни Спаситељу верном народу нашем против безбожника, као што си некада помогао Давиду, да неверни не нападају твоје дворове и светиње твоје не скрнаве. Ти нам подари Христе Боже победе, ради молитава Богородице, јер си ти православнима победа и похвала“. (Стихира на литији празника Начала индикта)