ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
У трећу недељу по Празнику над празницима – Васкрсењу Христовом, богослужбено прослављамо и молитвено величамо све свете жене Мироносице. Овај празник је посвећен обичним женама – Христовим ученицама, које су без колебања са љубављу и ревношћу следиле свог Учитеља. Оне свога Господа нису напустиле чак ни у оним тешким тренуцима када су се апостоли разбежали. Жене Мироносице су у тим (пре)тешким моментима највећу љубав, храброст и жртву пројавиле према своме Господу, бивајући спремне и да живот свој положе за Господа свога.
Будући да нису стигле да обаве опело над Спаситељем због приближавања суботе, жене су трећег дана после Његове смрти на крсту пожуриле ка гробу. Оне су са собом понеле смирну, скупоцено мирисно уље, и отишле до гроба да помажу тело Исусово. Безусловна и безгранична љубав је надахнула жене мироносице да усред ноћи трче ка Христовом гробном месту. Њихова срца су била испуњена чистом вером и љубављу, људска логика их није спутавала. Велика чиста вера светих жена била је награђена. Када су се приближиле гробу, виделе су да је склоњен камен са гроба и да је место Христовог погреба било отворено. Тада им се јавио анђео Господњи рекавши им да је Онај Кога су мироносице тражиле васкрсао и да их чека у Галилеји. Оне су ову вест очима вере прихватиле и примиле. Пожуриле су назад у град и апостолима благовестиле радост Васкрсења. Вера женâ мироносица је још више ојачала када су угледале васкрслог Господа.
Из светописамских сведочанстава сазнајемо да је само Марија Магдалина остала код гроба, јер није у потпуности схватила величину овог тренутка, и када се пред њом појавио човек, помислила је да је баштован и њега је запитала где је нестало тело њеног Учитеља. Међутим, баштован ју је позвао по имену, и то је учинио на начин на који је то чинио само један Човек на земљи. Пред њом је стајао сâм Христос – жив, васкрсли, истинит! Њена радост није имала граница – својим очима је видела Онога Кога је неутешно оплакивала заједно са осталим ученицима.
Тада се Господ јавио осталим апостолима и ученицима који су били са Њим током три године Његове проповеди. Али прве које су сазнале радосну вест о Васкрсењу Спаситеља биле су мироносице – жене, које се нису плашиле грубости римских стражара који су чували гроб Спаситеља до тренутка када се анђео појавио, нити су се бојале других опасности. Њих је покретала љубав – иста љубав коју је Господ усадио у њихова срца, она љубав која превазилази све, па и саму смрт.
Ове истине Црква пред нас износи у трећу недељу по Васкрсењу Христовом. Нећемо погрешити ако кажемо да би овај недељни дан све жене хришћанке требало да славе као свој дан. Овај празнични дан садржи велики број дивних поука које су упућене свима, а посебно женама. Црква у овај дан велича велику жртву, несебичност, оданост, љубав, а изнад свега, живу и ватрену веру која може да превазиђе све. Зато би свака жена требала да проникне у дубину јеванђелских истина о женама мироносицама и свој живот саобрази њима, то је особито важно у овом времену у којем живимо, а када се на различите начине разара благословена улога жене. Пример свакој жени је Пресвета Богородица, а надахнуће и путоказ су жене мироносице и њихова неустрашива вера.
Црква богослужбено прославља све „споредне“ личности, оне људе који су положили Исуса у гроб, да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости. То је храброст оних који делају далеко од очију света и који су непознати јавности. Посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице. Иако су, према речима Светог апостола Павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је Васкрсли Господ удостојио да прве приме и благовесте вест о Његовом славном Васкрсењу. Ово нам потврђује и знаменити протојереј Александар Шмеман речима: „Излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами Страсне седмице. Тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав. Тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању. Тајанственом Јосифу, Никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб Христов, посвећено је тако мало места у Јеванђељу. А управо се ту, у њиховој верности решава вечна судбина свакога од нас“.
Седам или осам Христових ученица су понеле епитет миронисица, иако се верује да их је било и више. Оне су касније постале ватрени проповедници речи Божје, а Марија Магдалина је названа чак и равноапостолном, због значаја и величине њене проповеди.
Ко су жене мироносице?
Марија је била из града Магдале. Она је прва особа на свету којој се јавио Васкрсли Спаситељ. После Вазнесења Христовог, Марија Магдалина је проповедала у Риму где се и састала са царем Тиберијем, коме је, као знак истинитости Христовог Васкрсења, дала кокошије јаје које је поцрвенело у његовим рукама, и од тада се усталио благословени обичај украшавања и фарбања васкршњих јаја.
Марта и Марија су сестре праведног Лазара, којег је Спаситељ васкрсао. Оне се убрајају међу жене мироносице, иако се њихова имена не помињу у Јеванђељу међу женама које су дошле до Христовог гроба. Иако су биле рођене сестре, у Јеванђељу (Лк 10:38–42) су описане као особе са различитим карактерима: током Спаситељеве проповеди у њиховом дому, Марија је седела код Његових ногу и слушала Његову беседу, док је Марта била заузета кућним пословима. После Вазнесења Христовог, Марта и Марија су са својим братом Лазаром отишле на Кипар, где је он био епископ.
Јована је била жена чиновника Хузе, који је служио на двору владара Ирода Антипе. Према предању, она је пронашла главу Светог Јована Крститеља и сахранила је на Маслинској гори.
Марија Клеопова је, такође, једна од жена која се убраја у ред мироносица. Постоји неколико предања о томе ко је ова жена. Према једној, Марија Клеопа је ћерка Јосифа, заручника Пресвете Богородице. Према другом предању, она је жена или ћерка Клеопе, кога помиње јеванђелист Лука (Лк 24:18).
О Сузани се готово ништа не зна. У Лукином Јеванђељу се спомиње да је служила Спаситељу заједно са другим женама „својим имањем“ – тојест, била је богата особа и помагала је финансијски.
Међу Мироносицама се помиње и Марија Јаковљева. Блажени Јероним је поистовећује са Маријом Клеоповом, а Свети Јован Златоуст са Богородицом.
Саломија је била ћерка Јосифа Обручника и мајка Светог апостола Јована Богослова и Јакова. О њој се готово ништа не зна. Јеванђелист Матеј њу помиње, називајући је мајком синова Зеведејевих. Она је, заједно са другим женама, служила Спаситељу током његовог земаљског живота. Јеванђелист, такође, помиње да је она била међу женама која су приликом Спаситељевог распећа „гледале из даљине“ (Мт 27:55–56).
Круна овог промишљања садржана је у речима кондака треће недеље по Пасхи: „Заповедио си мироносицама да се радују, а плач праматере Еве си умирио Васкрсењем Твојим, Христе Боже, и апостолима Твојим си наредио да проповедају: Спаситељ је Васкрсао из гроба“.
