О проповеднику речи Божје и учитељу љубави Христове

Фото: Инфо-служба Епархије бачке

ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала Кинонија

Високопречасни и пречасни оци, љубљена у Христу браћо и сестре, господо хришћанска, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!


Ваистину Васкрсе Господ наш, који нас је у пасхалним данима сабрао под сводовима овог знаменитог здања у Граду Сомбору. И ово наше сабрање у оквиру Светођурђевских дана, наставак је Пасхалног славља које је по суштини Славље над слављима. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде, па додаје: А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења (2. Кор 5, 17 – 18). Сабрала нас је вечерас очинска љубав протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, који пуних четрдесет година као свештенослужитељ благовести реч Божју, предано служећи Христу Васкрсломе, Цркви Његовој и роду своме.


Дозволите ми да на почетку узнесем благодарност Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. др Иринеју на благослову, али и протопрезвитеру-ставрофору Миливоју Мијатову на позиву и указаној части да вечерас будем један од говорника на овој духовној радости.
Двоједан је повод нашег сабрања. Пре свега, јубилеј четдесет година пастирске службе нашег љубљеног проте Миливоја, као и представљање трокњижја под једним насловом Ако ви ућутите, камење ће проговорити. Сваки јубилеј који прослављамо у Цркви Христовој има благодарствени карактер, јер је то увек прилика да заблагодаримо Господу на дивним даровима и талантима које дарује свакоме. Наведено трокњижје које је пред нама, настало је у духу четрдесетогодишњег јубилеја преданог свештеног служења проте Миливоја, али и као вид његовог благодарења Господу на свему и за све.


У првој књизи о којој ћу говорити, сабране су беседе које је прота као литург произнео са храмовних амвона многобројних храмова Богом чуване Епархије бачке, од Сомбора и Суботице, до Новог Сада и новосадских насеља, па и шире. На 443. странице ове књиге сабрано је укупно шездесет и три беседе, међу којима је двадесет и шест недељних омилија; тридсет и три празничне беседе, као и четири пригодне беседе. Сваке хвале је достојна чињеница да је прота марљиво сабирао ове беседе, како би их у погодно време објавио у књизи која је пред нама. И сâм сам често примао од проте послушање да забележим звучни запис одређене литургијске беседе, како би она благовремено била преточена у писану форму. По неисказаном промислу Божјем, имао сам благослов да у претходних пуних петнаест година слушам беседе које су сабране међу корицама ове књиге, и да поучен и надахнут њима управљам своје духовне кораке, зато ћу се потрудити да вашој љубави искуствено пренесем плодове оног семена које је прота љубављу и поукама својим засадио у моме срцу.


Дужност проповедања наложио је Господ својим апостолима, а преко њих свим црквеним пастирима, када је заповедио: Идите, дакле, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио… (Мт. 28, 19–20), баш као и код Светог апостола и јеванђелисте Марка, чији свештени спомен смо јуче прославили: Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакоме створењу (Мк. 16, 15). Проповед представља конститутивни део првог дела Литургије – Литургије речи, која има улогу поучавања народа и увода у Литургију верних. Тако се ми учествујући у Тајни свете Литургије хранимо са две трпезе – са трпезе речи Божје и са тајанствене Трпезе на којој се причешћујемо Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа. У својим празничним и недељним беседама прота јасно објављује и позива у царство љубави и слободе, сведочећи вернима истину царства Божјег, што је увек и крајњи циљ његове проповеди. Свака од ових беседа је јединствена и носи свој печат, јер прота са храмовних амвона није проповедао само своје или туђе мишљење, већ пре свега и изнад свега јеванђелску науку Господа Христа, следујући тако речима апостола: Не проповедамо себе, него Христа Исуса… (2. Кор. 4, 5). Карактеристика готово свих беседа је јасно саопштење о Ономе, који је, према речима Преподобног Јована Дамаскина, једино ново под сунцем, све је засновано на богочовечанској личности Христовој који је исти јуче и данас и у векове (Јевр. 13, 8).


У својим беседама прота у виду јасне катихезе поучава сабрану литургијску заједницу, али у исто време подстиче свакога да проникне у тајну одређеног јеванђелског зачала и да по изласку из свештеног простора храма размишља о јеванђелским поукама, и да по њима живи. Када у својим беседама помиње актуелне догађаје или неке посебне поводе, видно је да им прота не приступа субјективно, јер води рачуна да сабрани народ задобије поуке и да се понесе хришћански према датом догађају. Од беседе до беседе, примећује се да отац Миливој као искусни проповедник, увек обраћа пажњу и на структуру народа на Литургији, знајући да је Литургија опште сабрање народа Божијег, које сачињавају особе које се разликују и по старости, образовању и по нивоу верског и културног живота.


Беседе које су пред нама сабране у књизи, представљају духовну ризницу у којој налазимо речи утехе, поуке и указивања на духовну будност у хришћанском животу. Зато вашој љубави, часни оци и љубљена у Христу браћо и сестре, најтоплије препоручујем ову књигу као вид духовног штива које није могуће једном прочитати и ставити у полицу међу осталим књигама, већ је ова књига драгоцена ризница којој је потребно да се увек и изнова враћамо и њоме се надахњујемо.
На самом крају свог излагања дозволите ми да кажем и ово. У личности протопрезвитера-ставрофора Миливоја Р. Мијатова, за ових петнаест година духовног стасавања уз његове скуте и надахнут његовим беседама, препознао сам истинског учитеља и оца живота у Христу. Наука којом ме је научио, а не само мене већ и многе новосадске катихете и вероучитеље, јесте наука љубави. Љубав према богослужбеном благољепију и према свим видовима црквене мисије, наука је коју сам научио узрастајући духовно уз проту чији је живот непрестано служење и богослужење.
Високопречасни оче прото, дозволите ми да Вам узнесем благодарност да животној науци којој сте ме научили, пре свега, својим беседама и пастирском љубављу. Нека Вам молитвено посредништво Вашег заштитника Светог великомученика Георгија буде на оснажење, да на многа и блага лета, као и до сада, предано служите Господу и Цркви Његовој.

*Излагање на представљању књиге протопрезвитера-ставрофора Миливоја Р. Мијатова „Ако ви ућутите камење ће проговоритиˮ (Сомбор, у навечерје празника Спаљивања моштију Светога Саве, 9. мај 2023. лета Господњег)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага