ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Титу светог апостола Павла (Зач. 300 – гл. 1, ст. 5-16; гл. 2, ст. 1)
Чедо Тите, зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старешине, као што ти ја заповедих: ако је ко без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гневљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; који се чврсто држи истините речи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и изобличавати оне који се противе. Јер има много непокорних, празноречивих и обмањивача, особито који су из обрезања, којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли зверови, прождрљивци лењи. Сведочанство је ово истинито. Због тога изобличавај их без поштеде, да буду здрави у вери, да не слушају јудејске бајке, ни заповести људи који презиру истину. Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест. Говоре да знају Бога, а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело. А ти говори што приличи здравом учењу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 100 • Гл. 20, ст. 9-18)
Рече Господ причу ову: Човек неки посади виноград, и предаде га виноградарима па отиде на дуже време. И у своје време посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истераше. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидети кад виде њега. А виноградари видевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је наследник; ходите да га убијемо да нама остане наследство. И истераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог! А он погледавши у њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла? Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
ТУМАЧЕЊЕ
Епископ треба да је беспрекоран, као Божји слуга
Сав живот у стара времена био је један страшни рад и борба; а насупрот томе, данас је наш живот тром и лењ. Људи данас знају да су дошли у свет ради нећега, дакле, сви људи треба да раде према Вољи Божјој. Ако смо овде само да једемо и пијемо и да нам живот прође у уживањима, те да не обраћамо пажњу на духовност, онда смо ништа, а тако је и апостол Павле говорио.
Зато сам те оставио на Криту (мисија апостола као опште добро)
Ако би сав свет био један дом, који би био подељен међу укућанима, свако од њих се старао о једној просторији (једном делу куће)… Где год да има опасности и тешкоћа, морамо мислити на душу и на то да она буде увек уређена. Оне ствари којима прилазимо са чашћу и са славом, ми дајемо и својим ученицима – као што је то рукополагање епископа… Такво свештено лице предстоји црквеном заједницом, јер он не тражи за себе добро, већ се моли за опште добро… Он каже: у сваком граду и ако је неко беспрекоран … Зашто се то наглашава? Да би умукла уста јеретика који осуђују брак и кажу да је то несвета ствар и да је немогуће да ожењен човек може да се успење на епископску катедру. У питању је светост службе, али која нема везе са браком… Овде се истиче чврстина врлине: не дајите за ту службу прљави новац, већ волите милостињу, будите добри и свети…
О слави и части
Одвојите се од земље и своје очи усмерите ка Небесима. Ако човек хоће да те велича, а после да те унижава, то је завист, тако да то величање неће бити на добро. Јер такви људи су превртљиви и нису са Богом. Он ужива у величању добрих дела и врлина. Да ли је то добро што кажемо, да ли заслужује клицање… Шта добијамо? Да ли они који нам кличу стичу неко добро, које се показује у преумљењу да постану бољи људи, да одустану од лоших дела и тек онда – ако би се то десило – можемо бити радосни јер је то дивна промена набоље… Али ако они наставе да величају некога уз клицање, али не због добра, тиме само навлаче гнев и завист, тако да ће им се те ствари рачунати на Суду… Ако те нико не велича? Требало би да си радостан, јер теби Бог то неће узети на зло, и поред свих ствари бићеш радостан… Онај који није величан у току свог живота, који је протериван, омаловажаван, неће одговарати за оне своје пријатеље који су га унизили… За много штошта неће одговарати јер није учествовао у томе… Зато не тражите да вас тапшу по раменима и говоре вам да сте одлични, већ ако вас понуде ипак почну то да чине, а ви захвалите и склоните се… То треба да знају и они који управљају Црквом (клир) и они којима управљају (лаици), јер ако душа не разуме у чему је почаст и као таква бива величана, неће видети Царство Небеско. То нису само моје речи, не говорим само своје речи, већ речи Духа Светога… И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју (Мт. 6, 5)… Та људска слава је испразна, то је опонашање праве славе, то није истинска слава. Само лепота која је природна јесте вечна, а не она која је постала споља лепа, као када у позоришту скину маске и када се сви појаве онакви какви јесу, без шминке и без масака, на крају представе… Нека нико не велича маске, јер тада неће бити добро… Ако смо створени по икони Божијој, Њему не треба наша слава: Ја не примам славе од људи (Јн. 5, 41). (Св. Јован Златоуст, Омилија 2, на Тит. 1)
Причамо о виноградару
А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио (Јн. 8, 40), а Он каже: А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама (2. Мој. 3, 14). Христос наглашава вечност Своје божанске природе, јер ништа не може да се каже о сили Божијој, јер Он би то требало да буде… Сада треба рећи и да је Христос у Богу који родом потиче из Египта, а Христос је био у Богу кога су искушавали људи (упореди са 1. Кор. 10, 9) и био је Христос у Богу који је спасио праведне људе Својом благодаћу: јединственошћу тајне Божије; Христос није прошао у нешто друго; јер све што Бог чини, чини и Христос, и све што се десило после Христа, нека се каже да се дешава од Бога Оца. Оне ствари које припадају човеку, не припадају Богу, јер је човекова природа слаба… Они који живе у Богу њихова природа побеђује слабу човекову природу, својом вером и својом побожношћу, јер је Бог у њима… (Св. Јован Касијан, Седам књига Јована Касијана о Оваплоћењу Господа, против Несторија, Омилија 125)
Предодређење у Светом Писму је у вези са Тајном Божије воље, као што је спасење човека кроз Христа, што је већ речено преко пророка; да носи поруку васкрсења и да изграђује Цркву Божију. Бог зна који су људи изабрани да буду сасуди, као што су то били Св. апостоли Павле и Петар и остали апостоли, ученици и светитељи. Он ће им дати неопходну благодат и све оно што ће им помоћи да буду спремни да чине добро. Неки догађаји, као они који су водили Распећу и Васкрсењу, захтевају људе чак и са злим мотивима, као што је то био Јуда Искариотски. Јасно је из речи Господњих да је Јуда упозорен: Он зна шта Јуда смера, јер он има слободни избор…
У причи о житу и кукољу: Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју (Мт. 13, 30). Ако смо жито све је добро, постајемо хлеб, а тада добијамо све; а ако смо одвојени кукољ, нећемо добити ништа… (Св. Јован Златоуст, Омилија 46 на Мт. 13, 1)
Свети оци истичу синергију – лични труд се повезује са слободном вољом и благодаћу – када говоре о спасењу и обожењу. Дела и добра настројења су неопходна, што природно води ка литургијском и божанском животу…
Шта може да се деси ако апостоли говоре: Одведите многе, а уз то неће рећи: Не! Јер ће за три дана све проћи. Тако људи неће осећати глад, јер ће прослављати Бога за већ извршено. Он није само једном учинио чудо, већ је тражио људе да гледају то што Он чини… У случају да треба да говоре о пророштвима, Он је рекао: Нека ме следе за три дана, од сада. Зато Матеј говори: О ви маловрени, још увек не разумете, нити се сећате када је нахрањено пет хиљада људи са мало хране, а још је и преостало у котарицама… Ако видите њихово несавршенство, осетите Духа у њима те на тај начин обожавајте њихову истинољубивост… Они неће показати своје лоше стране колике года да су… Неће бити мало стида како би у овом тренутку заборавили та чудеса, која су чињена недавно… (Св. Јован Златоуст, Омилија 53 на Мт. 15, 1, 2)
