ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 276 – гл. 2, ст. 13-17; гл. 3, ст. 1-5)
Браћо, љубљена од Господа, ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, што вас је Бог изабрао од почетка за спасење у светињи Духа и вери истине, на које вас призва кроз јеванђеље наше, да задобијете славу Господа нашега Исуса Христа. Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом. А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, који нас је заволио и дао утеху вечну и наду добру у благодати, нека утеши срца ваша и утврди вас у свакој речи и делу доброме. Најзад, браћо, молите се за нас, да се реч Господња брзо шири и прославља као и код вас; и да се избавимо од наопаких и злих људи, јер неће сви веру. Но веран је Господ; Он ће вас утврдити и сачувати од лукавога. А уздамо се у Господу за вас, да чините и да ћете чинити оно што вам заповедамо. А Господ нека управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 70 • Гл. 13, ст. 1-9)
У време оно дођоше неки Исусу и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помеша са Жртвама њиховим. И одговарајући рече им Исус: Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свију Галилејаца, кад су тако настрадали? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што ‘иве у Јерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Каза пак ову причу: неко имађаше смокву посађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је! Зашто и земљу да слаби? А он одговарајући рече му: Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво, па ће можда родити; ако ли не, посећи ћеш је доцније.
ТУМАЧЕЊЕ
Браћо, будите постојани и држите предања која сте научили било да су то јеванђеља или посланице
Духа Светог изобилно је излио на нас Бог кроз Исуса Христа. Овај Божји Дух обилато обитава у разумној души, ако не жели да по нехату одступи од саме себе. Α душа, која се приближава к Њему и на неки начин сједини себе са Њим чује: Ко се Господа држи, један је Дух с Господом (1. Кор. 6, 17). Дух Свети је неприступачан по природи, и лако сместив по доброти; иако све испуњава Својом силом, ипак се даје само достојнима, и то не свима подједнако, него Своју силу раздељује свакоме по мери његове вере. Дух Свети је једноставан по суштини, многоврстан у силама; сав присуствује у свакоме и сав је свуда. Кроз Духа Светог бива узлажење срца, руководство немоћних, усавршавање напредујућих. Дух обасипа светлошћу очишћене од сваке прљавштине, те их кроз општење ca Собом чини духовнима. И као што блистава и прозрачна тела, када на њих падне зрак светлости, caмa постају светозарна, и из себе израчују нови зрак, тако духоносне душе, озарене Духом Светим, саме постају духовне, и изливају благодат на друге. Отуда предзнање будућности, разумевање тајни, постигнућe сакривенога, раздавање дарова, небеско живљење, молитвено славословљење са анђелима, бескрајно весеље, живљење у Богу, и крајњи циљ свих жеља: обожење. (Св. Василије Велики, О Духу Светом, 66)
О Цркви и вери
Ми не би требало да тражимо Истину на другој страни, јер можемо све да нађемо у Цркви. У Цркви као у богатој ризници, апостоли су оставили у свој пуноти Истину, јер у Њој можемо наћи храну живота. Она представља двери живота. (Св. Иринеј Лионски, Против јереси 1.3.c.4)
Ако се не покајете, пропашћете
Делује лако да се човек издигне из амбиса лудила. Да ли сте већ чули како је блудница, која је приступила без страха и покајала се истински, задобила божанско поштовање? Није то само случај са блудницом из Христовог времена, већ и са оном из нашег, која је дошла из Феникије, тог безаконог града. (Ово је прича о тадашњој царици.) Она је била једна блудница међу нама која је задобила велике почасти на сцени, а њено име су сви изговарали свуда, чак и у Киликији и Кападокији. Она је срушила многе куће и протерала многе евнухе, а многе људе је оптужила за само њој познате преступе. Не знам како, али знам веома добро, да је са ње Божији благослов отишао. Она је презрела све ствари и препустила се делима ђавола… Ништа није више било подло као она на сцени, а све њено време било је усмерено у том правцу. Ова жена је била покривена многобројним тајнама, али је опрана кроз благодат на крају њеног живота. После крштења све се мења… Онај последњи биће први, а први може бити последњи. У сваком случају, потребна нам је усрдна душа, јер тако неће бити тешко да постанемо велики… Нека ни један човек онда не живи у пороку, већ у врлини… (Св. Јован Златоуст, Омилија 67 на Мт. 21, 3, 4)
