ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 283 – гл. 3, ст. 1-13)
Чедо Тимотеју, истинита је реч: ако ко епископство жели, добро дело жели. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава; не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив; који својим домом добро управља, има послушну децу са сваком скромношћу; а ако неко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију? Не новокрштени, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу. А треба да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу. Тако и ђакони треба да буду честити, не дволични, не који много вина пију, не лакоми, који имају тајну вере у чистој савести. А и ови да се прво провере, па онда да служе, пошто су без мане. Тако и жене треба да су скромне, да не клеветају, трезвене, верне у свему. Ђакони да буду мужеви једне жене, који добро управљају децом и својим домовима. Јер који су добро служили, стичу себи добар степен и велику смелост у вери у Христу Исусу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 80 • Гл. 16, ст. 1-9)
Рече Господ причу ову: Човек неки бејаше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега да му расипа имање. И дозвавши га рече му: Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати. А управитељ дома рече у себи: Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање. И дозвавши редом дужнике господара својега, рече првоме: Колико ти дугујеш господару мојему? А он рече: Сто мера уља. И рече му: Узми признаницу своју и седи те брзо напиши педесет. Потом рече другоме: А ти, колико дугујеш? А он рече: Сто врећа пшенице. И рече му: Узми признаницу своју и напиши осамдесет. И похвали господар неправедног управитеља што вешто учини; јер су синови овога века вештији од синова светлости у своме нараштају. И ја вама кажем: Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта.
ТУМАЧЕЊЕ
Епископ мора да буде беспрекоран
Овде апостол Павле шаље посланицу свима и поучава све кроз Тимотеја… ако човек жели службу епископа мора да буде беспрекоран, да га нико не осуђује, пошто је то дело заштитничко. Он ће штитити Цркву… Он који носи правила (каноне) мора бити блиставији од светлости, његов живот треба да је неокаљан како би сви гледали у њега, те би његов живот био образац свима… Да не би било могуће да многи (људи) пожеле ову службу, апостол јасно наглашава да тај који жели да буде епископ мора да бди и да буде обазрив, да има хиљаду очију и да брзо и широко гледа, односно да прати шта се дешава… Треба да уочи многе ствари које обичан човек не може уочити, а посебно да види ствари какве јесу… Имаће брига и невоља јер ће га многе ствари притискати током службовања. Зато мора да бди и то не само онако како он зна већ за многе које треба да прати… Епископ мора да је горљив у духу, да му дах гори, мора да ради и да на дужности буде и ноћу и дању, као што и генерал бди над својом војском, мора да буде пажљив и да брине о свима…
Јер они који су ожењени више се брину о стварима из овога света: А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка (1. Кор. 7, 33). Епископ не треба да брине о овосветским стварима, па зашто се онда каже да мора да буде једне жене муж? Неко мисли и да треба да буде ослобођен од жена… Али, ако се ово и другачије схвати треба имати на уму Павлове речи: А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају (1. Кор. 7, 29). Зашто апостол не каже да епископ треба да је као анђео, а не да осећа људске страсти? Где су они огромни квалитети о којима је Христос говорио… Да буде распет за свет, да буде увек спреман да да живот за све, као што је и Христос рекао: Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце (Јн. 10, 11), и: И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан (Мт. 10, 38). И када буде било потреба за више епископа, један би требало да председава у једном граду (Тит. 1, 5: Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих)… Уз то не заборавите да не полажете своје руке олако, на нове чланове Цркве, јер иако су пре били научени истинама вере, треба их прво учинити учитељима… У том извештају апостол нас овде оставља да мислимо о томе да треба да будемо светиљке, па да будемо постављени за учитеље и да тек тако можемо бити у обличју анђела, иако смо међу људима, као људи са децом, као духовни са природним (телесним) људима…
О ђакону и ђакониси
Када је завршио излагање о презвитерима, онда је прешао на причу о ђаконима. Разлог за то био је што између епископа и презвитера није била нека велика разлика. Обојица имају учитељску и предстојатељску службу у Цркви, што је и речено и применљиво је и за епископе и за презвитере… Исто тако је и са ђаконима… треба да су честити, не дволични, да буду на услузи, да се не препиру, да не буду лакоми, нити непросветљени, нити лажљиви… Јер ништа није горе за човека од лажи, а ништа погубније у Цркви није од неискрености… Чак и жена мора да буде озбиљна, трезна, да не буде клеветница, да буде верна у свим стварима. Он овде говори о ђаконисама… јер је и та служба неопходна и корисна и часна у Цркви… (Св. Јован Златоуст, Омилија 10 и 11, на 1. Тим. 3)
Неправедни управитељ
Циљ ове приче налик је овоме: Бог више од свега жели и воли да сви буду спасени и да дођу у познање Истине (1. Тим. 2, 4). Зато Он даје и Закон упомоћ (Иса. 8, 20), према речима пророка. Псалмопојац каже: Буди чврст и знај да сам ти Ја Бог. И сопственим устима Бог говори о богаташима: Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе (Лк. 12, 33)…
Да ли онда нема спасења богаташима? Спаситељ таквима даје пример како треба да живе и буду спасени управо у овој причи. Они су утврђени речима и допуштењем Свемогућег Бога, јер Он жели да буду слуге сиромашних. Богати нису схватили на прави начин своју мисију, онако како им је Господ дао, јер су желели да задовоље своје страсти и овосветске почасти не сећајући се Бога који је рекао: Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој (5. Мој. 15, 8). Нити је богати чуо самог Христа, Спаса свих: Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив (Лк. 6, 36). Они нису били милостиви према својим ближњима, јер су били веома горди. То је оно што ће их оптужити пред Господом. Тек пред смрт ће прекинути свако самоугађање, јер су га схватили као овоземаљску ствар…
Шта ће таквима да учини Христос? Док богати буду у свету, питање је да ли ће раздати своје богатство сиромашнима, или макар својим пријатељима да дају део свог изобиља. Морало би да буде много сведока њиховог милосрђа, посебно оних који ће из њихових руку добити добра, када ће земаљско благо бити на погибељ њихову… Немогуће је да они који воле сиромахе не буду награђени. Да ли човек даје све своје богатство или само део, сигурно ће бити добро души његовој… (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија 108)
Када је говорио о неправедном управитељу додао је: ти се, човече, чувај да добра дела буду твоја и то да буде само милостиња. Господ овде истиче милостињу. Шта је овде чудно? Нити Он прави савез са људима, нити се ми повлачимо од неправде. Да ли си твоје ствари задобио на лош начин? Пази да их потрошиш на добро… Да ли си све скупљао неправедно? Расеј све у праведности… Да ли је врлина да раздаш тако добијено? Бог је пун љубави према човеку, али ми своја осећања не слушамо, нити дајемо као ни неправедни управитељ, док пљачка траје вечно и ако ми у њој и мало учествујемо, морамо да мислимо на дан Суда. (Св. Јован Златоуст, Омилија 5 на Мт. 1, 8)
