Четвртак дванаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 183 – гл. 7, ст. 1-10)

Браћо, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијему. Примите нас, никога не увредисмо, никога не оштетисмо, никога не оглобисмо. Не говорим ради осуде, јер сам раније рекао да сте у срцима нашим, да би заједно умрли и заједно живели. Много се уздам у вас, много се поносим вама, препун сам утехе, изобилујем радошћу поред свију невоља наших. Јер и када дођосмо у Македонију, никаква покоја није имало тело наше, него у свему бејасмо у невољи: споља борбе, изнутра страховања. Али Бог који теши понижене, утеши нас доласком Титовим; а не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене, тако да се још више обрадовах. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на пока­јање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас. Јер жалост која је по Богу доноси пока­јање за спасење, за које се не каје.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 5 • Гл. 1, ст. 29-35)

У време оно уђе Исус у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу. И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им. А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бесо­мучнике; и сав град бејаше се сабрао пред вратима. И исцели многе болеснике од разних болести, и демоне многе истера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос. А ујутро пре зоре уставши изиђе, и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу.

ТУМАЧЕЊЕ

Ти си у срцима нашим, да заједно умремо и живимо

Љубав је најбитнија и једнака је ономе што људи раде када воле своје најбоље пријатеље… Шта значи то што смо ми трулежни? То значи да ни један човек не може сам да се спаси… Али се бојим да као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу (2. Кор. 11, 3). То је најбоља дефиниција онога о чему говоримо јер је најбоље изабрати да умремо и живимо у Христу са својим ближњима. Речено је Јеврејима: Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако. Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја (Јевр. 6, 9, 11)… Тако да се овим потврђују речи: Велика је моја слава у вама… Видите ли ову неизрециву мудрост? Он каже: Ако то не урадимо, можемо да себи начинимо зло… Само ако је окренута ка гресима туга може да буде од користи, као што је показано у овом случају. Када је по божанском путу, боља је та туга него цела радост овог света. (Св. Јован Златоуст, Омилија 14, 1, 2; 15, 1, 2 на 2. Кор. 7)

Симонова ташта лежи у грозници

Јеванђелист Марко додаје и реч: одмах, означавајући време тог чудесног догађаја; а Матеј само извештава о чуду. Жена која лежи болесна је приступила Њему, а Матеј о свему говори наводећи да је све било у тишини. Овде нема несклада или несагласја, већ само наратива. А зашто је онда Господ ишао у Петрову кућу? Чини се да је ишао по храну. У најмању руку се то види из речи: Устала је и служила Му… Он је често посећивао своје ученике… како би им указивао част и да би их учинио још ревноснијим. Али запамтите ову причу, јер се у њој говори о Петровом односу са Њим. Мада његова ташта лежи болесна, он Га не позива у кућу, већ прво чека да заврши проповед, а затим и да друге исцели… Од почетка, он је научен да се прво чине ствари ближњима, па затим себи… (Св. Јован Златоуст, Омилија 27 на Мт. 8, 1)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага