ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 25, 13–19)
У дане оне, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Кесарију да поздраве Феста. И будући да ондје боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар говорећи: Једнога човјека оставио је Феликс као сужња, поводом којега, кад ја бијах у Јерусалиму, појавише се првосвештеници и старјешине јудејске захтјевајући да се он осуди. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се преда неки човјек на смрт прије него се оптужени суочи са онима који га туже и не добије прилику за одбрану од оптужбе. А када се они овдје састадоше, никаква одлагања не учиних, но сутрадан сједох на судијску столицу и заповједих да доведу човјека. Око њега стадоше тужиоци и ниједне кривице које ја претпостављах не изнесоше. Него имаху против њега некаква питања о својем вјероисповједању, и о некоме Исусу који је умро, за којега Павле тврђаше да је жив.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 16, 23–33)
Рече Господ Својим ученицима: заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе. Исус им одговори: Сада ли вјерујете? Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. Ово сам вам казао, да у мени мир имате.
ТУМАЧЕЊЕ
Суђење Павлу
Да ли видиш како Павлови непријатељи сарађују са њим против њихове воље? Како би народа на суђењу било што више Бог чини да је Агрипа пожелео да чује: он га није само чуо, због буке у том тренутку. Како је и Фест написао: Јудејска осионост се тада отворено показала. Када је управитељ говорио све ствари против Павла, сведочио је тако да је чак и Јудејце осудио. Када су га после процеса сви осудили, Бог је на све њих пустио казну… (Св. Јован Златоуст, Омилија 51 на Дела. 24)
Оставио сам свет
Долазе времена када ћеш видети све ствари јасно… Христос говори о данима васкрсења. Он је био са њима, говорио им је 40 дана, заједничарио је са њима, говорећи о Небеском Царству, зато што су они били уплашени али ће га тек тада видети васкрслог и тада ће говорити са Њим. Сви ви који слушате ове речи ћете бити у стању да схватите и спознате све те ствари. Видиш ли да Он одговара на сва питања која су се њима врзмала по глави. Херој ће заиста победити! Ми зато нећемо умрети, управо због Његове победе. Због свега овога Њега не можемо да зовемо умрлим, иако је био – за кратко – у рукама смрти. Али можемо да говоримо и о томе да постоје и они који и у животу спавају и – на неки начин – су мртви, јер немају акцију и нису делатни…
Да ли смрт раздире наша тела? Шта ћемо онда? Тела неће остати у распадљивом стању, јер ће се побољшати. Онда треба да освојимо свет, да кренемо ка бесмртности, да пратимо Цара и тек тада ћемо подићи трофеј победе…
Преселићемо душе у Небеско Царство, али ћемо уједно и свет покорити. Ово схватите: иако си туђин, имаш Град коме је Бог Творац. (Св. Јован Златоуст, Омилија 79 на Јн. 16, 2, 3)
Ево долази час… да се разбјегнете сваки на своју страну, а Мене сама оставите; али нисам сâм, јер је Отац са Мном.
Када човек заветује себе на служење овде, на земљи, истини или правди, он раније или касније постаје усамљен. Можда ће наћи одзив и симпатију у људима, али не у то време када се он бори и има највећу потребу за помоћи. Истина се у почетку не признаје и постаје предмет подсмеха и страдања за њене прве проповеднике. Ово се потврђује светским опитом, а нарочито се оправдало у погледу хришћанства. Истина хришћанске вере снагом своје светости дотиче наше греховне тежње, указује на нашу ништавност, открива све најгнусније и најпреступније у срцу; она поништава и руши нашу гордост. Сећајући се свих оних који су овде на земљи били сведоци вечне истине и правде, ми их видимо најчешће усамљеним. Били су сами Мојсије и Илија. Био је усамљен Исаија, говорећи у очају: Ко ће поверовати нашој проповеди? Био је усамљен свети апостол Павле када је у римској тамници исписивао на последњој страници следеће жалосне речи: Сви су ме оставили.
А сада замислите не ове велике људе, већ Свесветог и Свеправедног, Божанску Истину, оваплоћену на земљи – Христа! Како је Он, боравећи на земљи, био усамљен међу људима! Он је био усамљен чак и међу Својим ученицима зато што ни они нису могли одједном да схвате Његово више назначење на земљи, те и нису могли проникнути у Његове поуке и неретко су маштали о Његовој земној слави. Он је био сам и у онај велики час, када се Његово тело стресало и срце обливало крвљу, Он није чуо од својих ученика ободравајуће речи, и Његови последњи погледи примећивали су их само како беже у безличну гомилу. Таква је усамљеност Христова!
Међутим: Нисам сâм, јер је Отац са Мном. Ево шта чини Христову силу! Он може бити мрзак људима, али Он вечно слуша дивне речи: Ти си Син Мој љубљени! Који је по Мојој вољи. Ова утеха Христова треба да буде и наша утеха. Када нас света вера сједини с Њим и ми усвојимо искупитељну жртву, која нас измирује с Богом, можемо са своје стране поновити ове речи: ја нисам сам, Господ Бог мој је са мном.
Имајте, браћо, додир с Богом, молите за Његову благодатну помоћ – и бићете крепки и говорићете не чинећи уступке. Када је Бог иза вас, ништа вас не може приморати да ћутите. И не примећујете ли, да се у овом самом састојала снага пророка Божијих свих векова? Ни Мојсије, ни Илија ни апостол Павле не би изнедрили из свог карактера ону надљудску силу која је учинила од њих велике људе, толико чврсте у вери и побожности. Они сами сведоче да их Бог призива и шаље говорећи: „Ја ћу говорити твојим устима”. И ова уста неће заћутати више, и на све подсмехе и клетве људи одговориће: „С нами Бог!”