ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XI, 10 – XII, 2)
Овако говори Господ: у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно. 11. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. 12. И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље, 13. И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. 14. Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. 15. И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. 16. И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске. 1. И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме. 2. Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ.
Читање из књиге Постања (Пост. VII, 6-9)
Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске; 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, 15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, 16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. 17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. 19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. 20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. 21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре. 23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу. 24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. 1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. 2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана.
Читање из Прича Соломонових (Прич. X, 1-22)
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. 2. Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. 3. Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. 4. Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. 5. Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. 6. Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 7. Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне. 8. Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. 9. Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. 10. Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. 11. Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. 12. Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. 13. На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина. 14. Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. 15. Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. 16. Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. 17. Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. 18. Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. 19. У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. 20. Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. 21. Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. 22. Благослов Господњи обогаћава а без муке.
ТУМАЧЕЊЕ
У који дан ће из корена Јесејева неко изнићи и бити предводник народа
Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева и изданак из коријена његова изникнуће (Ис. 11, 1). Код оваквих јасних пророчанстава о Христу Господу, зашто Јевреји не повероваше у Њега као Месију? Због безумне гордости своје, и због безумних злочина својих над светим и праведним људима. Ко је та шибљика из стабла Јесејева други до Господ Христос? Јесеј је био отац Давида цара, а из колена Давидова очекивао се Месија. Из колена Давидова Он се јавио, и из Витлејема града Давидова. Шибљика из стабла Јесејева означава телесно происхођење Господа од Деве Марије, потомкиње Јесејеве и Давидове, а изданак из корена његова – Јесејева – означава у Њему пројављену ону правду, која је од многих царева из дома Давидова била погажена. Погажена правда је као осушен пањ. Но из корена таквог пања понекад никне зелен изданак. Такав самоникли изданак биће и Господ Исус. По матери Он ће бити из колена Давидова, но по божанском Зачећу Своме Он ће бити од Духа светога. У вечности од Оца без матере, у времену од Матере без оца. У вечности идеја очовечења, стајала је под покривалом Божанства; у времену Божанство Његово пак стајало је под покривалом човечанства. Пилат је узалуд гледао у ту шибљику из стабла Јесејева и узвикнуо је: гле, човека! као кад би неко видео жицу спроводницу електричне силе међу многим обичним жицама, и узвикнуо: гле, жице! Нити овај познаје електричну силу у жици, нити је онај познао Бога у човеку. О Господе Исусе, Богочовече човекољубиви, учини нас Богољубивим, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 16. август)
Бог је моје спасење
Једну ствар Закон не може да има па зато и не може да понуди вечни живот; јер је вечни живот богопознање, да спознаш Бога, Онога који је послао Исуса Христа (Јн. 17, 3), али никако површно или спољашње, како га знају фарисеји, већ као Свемогућег Законодавца, изнутра кроз однос заједничког живота у љубави: Ја сам у Теби и ти у Мени (Јн. 14, 20). Фарисеји су знали сва дела Господња, али нису знали ништа о Њему. Из целог Његовог праведног живота само једна ствар није изашла на видело, а то је да између Бога и Њега мора да постоји однос међусобне љубави.
Човек никада није видео и срео се са Богом пророка Исаије… Он верује да између Бога и творевине постоји однос који је запечаћен, непроменљив. Никада у Светом Писму није истакнута љубавна прича Бога и света, који је Он створио и воли га, Који је дао свог Јединородног Сина за спасење света… (Митрополит Антоније Сурошки, Размишљања, 28А)
Само су Ноје и они са њим у лађи преживели
Ја сам земља и пепео (1. Мој. 18, 27). Ово су речи, које праведни Аврам изрече за себе. Смешни су они људи, браћо, који се погорде због своје дружбе са земаљским кнежевима и великашима, те почну о себи високо мислити. Аврам се удостојио разговарати с Царем вечним и свемоћним, па ипак је остао непоколебљив у смерности својој називајући себе земљом и пепелом. Ко беше овај Аврам, да се удостоји толиког благоволења Божјег за живота, и похвале по смрти и од апостола (Гал, 3; Јевр. 11) и чак од самог Господа Христа (Лк. 16, 22; Јн. 8, 39)? Сељак, који је имао све врлине, живећи у свему по закону Божјем. Човек са тврдом вером у Бога, правдољубив, гостољубив, милосрдан, храбар, послушан, чист и смеран. Нарочито се пак прослави Аврам вером, силном вером. Сто година беше Авраму, када му Бог рече, да ће му жена, дотле бездетна, родити сина, и он поверова. И још док Сара не роди Исака, рече Бог Авраму: учинићу семе твоје као песак на земљи (1. Мој. 13, 16). И Аврам поверова и не посумња. А кад се роди Авраму јединац син, нареди му Бог, кушајући га, да тога јединца свог принесе на жртву, што Аврам би готов да учини, да га Бог не одврати у последњем часу. Толико беше овај дивни муж веран и послушан Богу. Зато га благослови Бог и учини славним на земљи и на небу. Благо онима, браћо, који без размишљања верују Богу и испуњују свете заповести Његове. Благослов Божји пратиће их у обадва света. О благословени Створитељу наш, благослови и нас грешне и уврсти нас у избране Твоје, који имају део са Аврамом у Царству Твом. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 10. децембар)
Усне праведника хране многе, а луди умиру за жељом за мудрошћу
Сан је извесна особина природе, слика смрти, нерад чула. Сан је јединствена појава, но има многобројне узроке, као што је случај и са похотом. То су: природа, храна, демони, а можда и претерани и дуготрајни пост, јер постом исцрпљено тело понекад хоће да се утеши сном. Пијанство се ствара навиком. Исто тако је и са много спавања. Зато треба да се боримо против те лоше навике, нарочито у почетку подвига послушности. Дуготрајну навику је тешко излечити. Обратимо пажњу и видећемо да се невидљиви непријатељи окупљају онда када се – на знак духовне трубе – почну окупљати браћа. Због тога неки демони прилазе к постељи тек што смо устали, наговарајући нас да поново легнемо у њу, говорећи: „Причекај док се не заврше уводне песме, па ћеш онда у цркву“. Други демони погружавају у сан оне који су на молитви, или подстрекавају на разговарање у цркви или одвлаче ум на срамне помисли, или нас наслањају уза зид, као клонуле, или нас понекад и честим зевањем спопадну. Неки демони често за време молитве изазивају смех, да би кроз то на нас расрдили Бога. Други нас присиљавају да од лености журимо, а неки нас подстичу да певамо спорије из уживања, док понекад чуче крај уста и закључавају их тако да их једва можемо отворити. Но, ко у дубини душе осећа да стоји пред Богом, биће на молитви као непомични стуб и ништа од овога што смо сад споменули неће да га извргне подсмеху. Прави послушник, кад стане на молитву, често постаје сав озарен и радостан. Искрено служење је подвижника припремило и оспособило за то. Сви се могу молити у цркви заједно са осталима, али, многима више одговара да се моле само са једним братом сродна духа. Сасвим је мало оних који се могу потпуно усамљено молити. Певајући заједно са осталима, нећеш бити у стању да се помолиш духовно, без икакве помисли на земаљско. Нека ти је ум за време богослужења заузет размишљањем о речима које је одслушао или, пак, о одређеној молитви у ишчекивању следећег стиха. За време молитве не треба радити ништа друго, без обзира да ли је у питању један од главних или неки од споредних послова. То је јасна поука анђела који је дошао и великоме Антонију. Квалитет злата испитује се у ватри, а ревност и љубав монаха према Богу познаје се по томе како ко стоји на молитви. Ко је стекао похвалну врлину молитве, приближава се Богу и све више се одмиче од демона. (Св. Јован Лествичник, Лествица, 18, 3)
