ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из посланице Јудине (Јуд. 1, 11-25)
Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше. 12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које вјетрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из коријена ишчупана; 13. Бијесни таласи морски који се пјенушају својим срамотама; звијезде луталице, за које се мрак таме чува занавијек. 14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих, 15. Да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све дрске ријечи које безбожни грјешници говорише против Њега. 16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене ријечи, и ради користи ласкају људима. 17. А ви, љубљени, сјетите се ријечи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, 18. Јер вам говораху да ће се у посљедње вријеме појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. 19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. 20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вјером, молећи се у Духу Светоме, 21. Одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вјечни. 22. И са расуђивањем једнима будите милостиви, 23. А друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тијела. 24. А Ономе који вас може сачувати безпријекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости, 25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт прије свих вијекова, и сада, и у све вијекове! Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Лк. 23, 2-34, 44-56)
У вријеме оно, одведоше Исуса првосвештеници, књижевници и старјешине народне Пилату. 2. И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. 3. А Пилат га запита говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш. 4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човјеку. 5. А они упорно наваљиваху говорећи: Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде. 6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је овај човјек Галилејац? 7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. 8. А Ирод видјевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желио да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак. 9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. 10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. 11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату. 12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. 13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старјешине и народ, 14. Рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; 15. А ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. 16. Да га, дакле, казним и пустим. 17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. 18. А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву! 19. Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. 20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. 21. А они викаху говорећи: Распни га, распни! 22. А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим. 23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. 24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. 25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. 26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. 27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом. 29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише. 30. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! 31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим? 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. 34. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку. 44. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. 47. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. 48. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 50. И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, 51. Који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије, 52. Приступивши Пилату заиска тијело Исусово. 53. И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен. 54. И дан бијаше петак, и субота освиташе. 55. А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово, 56. Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
ТУМАЧЕЊЕ
Око срца
Постоји земља на којој живе звери, а постоји и земља у ваздуху на којој птице живе. На исти начин постоји и сатанска земља, дом сила мрака и духова безумног живота, где демони уживају… Та тамна земља не може се видети очима овог тела, нити да се осети; нити може светлосна земља Божја да се осети или да се види телесним очима.
Они који су духовни имају око срца… (Св. Макарије Велики, Омилија 14, 4)
Будите у љубави Божјој
Када се душа човечја одваја од тела, велика тајна се остварује. Ако је таква душа под казном греха, тада долазе хорде демона и анђели са леве руке, а силе таме преузимају душу и држе је на својој страни… Нико није изненађен тиме…
Када човек напушта овај свет, он се држи свега како би разумео шта се догађаја на страни добра. Поред таквих су стално Божији светитељи и анђели, а Свети Дух их штити; па када се његово тело одваја од душе легиони анђела су на његовој страни и помажу да оде у чист свет. Тако да га воде ка Господу, коме нека је слава у векове векова. Амин! (Св. Макарије Велики, Омилија 21, 1)
О Симону Киринејцу који је носио Крст уместо Христ
Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за Мном (Мт. 16, 24).
У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду; Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо. И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже (2. Кор. 4, 8-11).