ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 170 – гл. 1, ст. 21-24; гл. 2, ст. 1-4)
Браћо, Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза, који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша. А ја призивам Бога за сведока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт. Не као да господаримо над вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите чврсто. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим? И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Зач. 89 • Гл. 22, ст. 2-14)
Рече Господ причу ову: Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтедоше доћи. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју; а остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише. И када то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не беху достојне. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. И изишавши на путеве, слуге оне сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. А цар, ушавши да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. Јер су многи звани, али је мало изабраних.
ТУМАЧЕЊЕ
Он нас је запечатио и дао нам залог Духа у срца наша
Господ је из прошлости утврдио будуће дане. Он је Онај који је установио нас кроз Христа – јер онај који страда неће бити одбачен од вере, која је у Христу – Он је Помазаник и преноси Духа у наша срца. Како нам онда не показује будуће ствари? Он даје основе и начела, извор и корен… Како тумачити појмове помазивање и запечатити? Даје ти се Дух, којим Он дела и чини све у исто време пророцима, свештеницима и царевима, јер је у старо доба било три ранга помазања… Ми уједно осећамо Царство и постајемо свештеници тако што нудимо своја тела као жртве (ваши чланови су живе жртве Богу), па затим нас чини пророцима: Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе (1. Кор. 2, 9). То нам се све показује… А на други начин постајемо и цареви: владамо својим мислима, као и цар или онај који носи круну… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на 2. Кор. 1, 4, 5)
