ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 4, 9-16)
Браћо, мислим да Бог нас апостоле показа посљедње, као на смрт осуђене; јер постасмо призор и анђелима и људима. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце,и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне,трпимо; кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас. Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу дјецу. Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем. Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 17, 14-23)
У вријеме оно, човјек неки приступи Исусу и паде на кољена пред њим говорећи: Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити. А Исус одговарајући рече: O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо. И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај се род не изгони осим молитвом и постом. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син Човјечији биће предан у руке људске: И убиће га, и трећи дан устаће.
ТУМАЧЕЊЕ
Бог је изабрао нас апостоле…
Велика дубина јесте у овим речима, а посебно је значајна заменица – нас, али Господ није био задовољан само заменицом, већ је Он овим речима додао и част, акцентујући – нас апостоле, који су имали небројено много грехова и болести, али који су успели да посаде речи доброте и који су водили људе кроз правила живота… Али шта значи у анђелима? Могуће је да значи – показујући човека, али не анђелима ако су ствари које раде ти људи, апостоли, сасвим обичне; већ ако су ствари јаке и снажне као и анђеоско созерцање…
Ми смо као хришћани вођени на мучеништво и много тога још чекамо… Знамо да је Господ поставио себе против оних узвишених и против оних само са светским искуствима, који су гонили хришћане… Међутим, ми не узимамо у обзир људске ствари већ гледамо само у Бога, јер се ми у Богу не бојимо. Сва светска зла су учињена зато што су ствари које је човек чинио биле заиста лоше, зато што су се људи окренули човеку, а не Богу. (Св. Јован Златоуст, Омилија 12 на 1. Кор. 4, 5, 6, 7)
Ако имаш вере ништа није немогуће
Овај човек који је у Светом Писму описан и наглашен био је слаб у вери, а то се очигледно види на неколико начина: из Христових речи (Све ствари су могуће онима који верују…), из речи самог тог човека (Помози моме неверју…), и из речи Христових том човеку (Ако можеш…). Ако је његово неверје било узрок, зашто се онда Господ стиди својих ученика? Он показује да донесу болесног у вери, а они сами могу, да у много случајева, начине лек и исцеле таквога. Вера једног човека показује често да је само то потребно како би човек био исцељен, чак иако је ниже службе у друштву, чак и ако не верује онима који чине чудеса. Људи из Корнилијевог окружења својом вером себи обезбеђују Духа Светога… Сетимо се Јелисејевог случаја, када нико није веровао, па је мртав човек устао… Мени се чини да су Његови ученици уплашени да неће изгубити благодат у коју они верују, јер добијају силу против нечистих духова… И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи (Мт. 10, 1)… и поред Крста се боје, али тај страх се види и код неких светаца који су живели после апостола, али који су могли да помере брда и горе својом вером… (као на пример, што су били Григорије Чудотворац, Свети Марко Аскета…) (Св. Јован Златоуст, Омилија 57 на Мт. 17, 3, 4)