ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 224 – гл. 4, ст. 1-6)
Браћо, молим вас ја, сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира: Једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега; један Господ, једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 53 • Гл. 10, ст. 25-37)
У време оно законик неки приступи Исусу и кушајући га рече: Учитељу, шта ми ваља чинити да наследим живот вечни? А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живећеш. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој? А Исус одговарајући рече: Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видевши га, прође. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био бли‘жњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди па и ти чини тако.
ТУМАЧЕЊЕ
Имајте добар корак када будете кренули (ка Мени)
Велика је сила показана у Павловим ланцима, моћнија и од чудеса. То није био само објекат, којим је он држан у тамници… Он није био само обичан затвореник у тамници, већ је то био у име Христово… Ништа томе није једнако… Али какав је био то позив? Позван је био да пострада као што је страдало и Његово тело, јер је Павлу глава Христос, а ови што га држе у тамници су му непријатељи: И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу (Еф. 2, 6).
Како је могуће да направимо добар корак? Какав је то корак? То је основа свих врлина. Треба само да схватите ко сте ви у ствари, и како ћете бити спасени те ћете тако схватити како да очувате све своје врлине… Онај мање разуман човек постаће на тај начин часни и велики слуга. Јер ко тебе узвисује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио (1. Кор. 4, 7)? Чак и ако су ти добра дела слабија, Христос говори: Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско (Мт. 5, 3). Он то ставља на прво место… Како је могуће да се човек уздржава, ако је знатижељан и страствен? Ако се ти не уздржаваш од твог ближњег, како ће Бог да се од тебе уздржи? Где год да је љубав, ту ће се све ствари родити…
Чувајте јединство Духа у свези мира
Шта је то заједница у Духу? Томе је и дат Дух, јер Он може да сједини у заједницу све оне што су одвојени због нације, због различитих начина живота, због поделе на младе и старе, на богате и сиромахе, на људе и жене, тако да све душе постану у потпуности као и тело. Духовни однос је много више него природни и показује савршенство заједнице, зато што је заједница са душом савршенија… Како се та заједница чува? У свези мира… Не само да ми треба једноставно да волимо, већ би требало то да радимо једнодушно. Како је величанствена та свеза, јер се њоме здружујемо са Богом… Шта је супротно томе? Љубав према новцу, страст моћи, слава а ми им уствари служимо раздвојено…
Шта је једно тело? То су верни кроз цео свет, они који су, они који су били, они који ће бити… И опет, они који пред Христом славе Бога су једно тело. Како то? Зато што они знају Христа… Како се то појављује? Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се (Јн. 8, 56). И опет, Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене (Јн. 5, 46). Ако постоји једна глава, онда постоји само једно тело. Тело је сачињено од чланова, али их има и часних и нечасних…
Постоји једно Тело и један Дух
Љубав коју од нас захтева Павле није обична љубав, већ она која нас сједињује у чврсту заједницу, која нас спаја једне с другима у неодвојиву заједницу, и показује нас у великој и савршеној заједници… Ова љубав производи велике и славне плодове. Он каже да постоји једно Тело, које не супротставља добро другоме, које не дели радост, које изражава све у једном. Он онда дивно наставља и у једном Духу, показујући да од једног тела треба да буде један Дух… Бог те зове истим појмовима. Свима Он даје слободу, бесмртност, вечни живот, вечну славу, заједницу, … Он је Глава свих: И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу (Еф. 2, 6). Ти онда, који у духовном свету имаш велике повластице, како си једномислен? (Св. Јован Златоуст, Омилија 9, 10 и 11 на Еф. 4)
Невероватно је како је подигао Цркву, као да је подигао неком машином. Он је Њу подигао до невероватних висина и поставио на трон, а пошто је Он Глава, Она је Тело. Шта онда значи: над свим стварима? То нити су анђели, нити арханђели, нити било које друго биће… Само на тај начин нас је уздигао и почаствовао, показујући да смо Његови, јер нас је припремио да Га пратимо… Када чујеш од Главе да не видиш и не схваташ величину ти онда разуми да Он није неки врхунски Владика, већ Глава Тела… Он је тако устројио све да пази на сваког члана Цркве, јер ако је другачије онда Тело није комплетно…
Ако неко стави дијадему на главу, златну круну, онда је то она од беживотног драгог камења? То није круна која је постављена над нашим главама – што је и веће – Христос је начинио да нашу насушну Главу облећу анђели са арханђелима и свим силама… Ако си део Тела Христовог носићеш Крст, јер Тело – греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим (1. Петр. 2, 22).
Многи од нас учествују у Телу, али кушају Крв и ту нема одвојених… То није ни Богојављење, ни пост, ни чистоту душе… Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође (1. Кор. 11, 26)…
Краљевска гозба је постављена пред тебе, анђели ти служе, а сам Цар је ту, на гозби. Да ли је твоја одећа свадбена? Да ли си ти чист? Онда можеш да појеш химне са осталим… Ако останеш ти учествујеш у гозби, а ако не онда не учествујеш са Њим и ниси у заједници са Богом. У Цркви си позван, више од оглашених, јер они нису схватили и прихватили Тајну иако је полако спознају… Ми не можемо да се стидимо својих слабости… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на Еф. 1)
Исус је исцелио Вартимеја на путу за Јерихон
То је оно када куцаш на врата која су за тебе затворена, али иза којих се налази нада, а она је са Вартимејем, слепцем на вратима Јерихона, баш у тренутку када Христос пролази… Једног дана Он је чуо галаму, која је била другачија од свих уобичајних галама. Слепац пита ко пролази, а одговор је Исус из Назарета и он устаје јер му је то једино остало, нада се само у Исуса. У једном тренутку он је безнадежан, али у следећем је пун наде јер осећа Христову снагу. Он виче: Сине Давидов, помилуј ме! То је савршено вероисповедање.
Ова прича доноси ниво безнађа, која је у вези са потпуном и савршеном надом. То је оно зашто се ми молимо и тада је довољно да кажемо: помилуј ме…
Прича о милостивом Самарјанину
Врло вешто Спаситељ говори о ономе који је пао у руке лопова. Он је рекао о ономе који лежи полумртав, и поред њега пролази и свештеник, Левит, без осећања за човека, тако да може да се каже да је његов ум пре окрутан према овоме који лежи, него што се са њим саосећа. Али један, чак из другог народа, Самарјанин, био је испуњен љубављу. Он се задржао поред онога кога су тројица ближњих само заобишли. Рекао је: Онај који је имао милости према овоме…
Видео си, о Судијо, што је записано у причи, да онај који није имао име и понос већ само одлична дела, није био у друштву оне тројице. Достојанство свештеника није било неприступачно, јер тај човек је требало да буде познавалац Закона, баш због оних који га крше, осим ако у делима својим другачије не показују. Круна љубави је за Самарјанина двострука, јер тај воли и ближњега… Он није одбио оно што је Петар сведочи: А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко (Дела. 10, 34). Христос воли нашу врлину, прима све добро што радимо, са киме и од кога, и када славимо Бога Оца са Духом Светим у векове векова… Амин! (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија 68)
Нека ваше милосрђе буде обилно, покажимо велику љубав према сваком човеку, чак и тако што ћете му дати новац или учинити неко добро дело… Чак је и реч може да нам буде награда… Тако је и Јов говорио: Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог (Јов. 30, 25)? Онда зауставите зло…
У Новом Завету постоји прича о милостивом Самарјанину који на примеру показује љубав према ближњима. Прича се налази у Лукином јеванђељу. Једног човека су у близини Јерусалима ухватили лопови, претукли, и полумртвог оставили на путу. Поред измученог човека су прошла два човека Јеврејина, један за другим. Обојица, од којих се очекивало да ће помоћи рањенику, важили су за угледне у народу и били су из истог града као и намучен човек. Убрзо је наишао трећи човек, Самарјанин, дакле потпуни странац. У то време Јевреји и Самарјани нису били у добрим односима. Самарјанин је одмах помогао претученом човеку, завио му је ране и пребацио га до гостионице да се одмори. Тог Самарјанина је интересовало само да помогне човеку. Тај странац је платио све трошкове лечења, као и дневнице у гостионици. Самарјанин помаже потпуном странцу и тиме испуњава заповест о љубави: љуби ближњега свога као самога себе. Тако је Самарјанин који је видео рањеног човека, потпуно непознатог, кога су људи зверски претукли, одвео у гостионицу и позвао гостионичара, дао је новац да збрине претученог и обећао му још: видите претученог који није упао у руке лопова, већ великог броја демона… Само да кажемо реч, а да ли ћемо успорити то? Да ли ћете да се вратите или убрзате и покажете немилосрдност? Како ћете онда да призивате Бога, ако тако чините? (Св. Јован Златоуст, Омилија 15 на Мт. 5, 14)
