ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 233 – гл. 6, ст. 10-17)
Браћо, јачајте у Господу, и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупрети у зли дан, и одолевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира; а изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је реч Божија.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 71 • Гл. 13, ст. 10-17)
У време оно учаше Исус у једној синагоги суботом. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога. А старешина синагоге, негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни. А Господ му одговори и рече: Лицемеру, сваки од вас не одрешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји? А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни? И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше.
ТУМАЧЕЊЕ
Стојте чврсто, опашите своја бедра Истином
Овај стих је саставни део молитве приликом омивања руку и облачења одежди: Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако (Мт. 11, 30).
Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим (Иса. 61, 10).
Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш (Јн. 21, 18).
Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим (Пс. 119, 73). (Из молитви из Проскомидије…)
Узмите свеоружје Божије како бисте могли да се одупрете ђаволу
Господ овде не говори о борби, нити о непријатељству, већ о лукавству, јер је непријатељ са нама у рату, не отворено, већ лукаво. Ђаво никада не приказује грех онакав какав је он заиста, већ га преобликује… Наш сукоб је са неким који разуме уметност рата… Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите (Еф. 5, 8). Ако вам је луд живот, неће бити места за вас, нити на Небесима, нити у свету који долази… Речи: Зло свог дана значе: Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег (Гал. 1, 4). Како онда да се рвемо ноћу, у тами? Па постанимо светли… Ако имамо разума нећемо се рвати, јер ово је борба; а Онај који је у нама је силан: И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије (Лк. 10, 9). Сву силу нам је Господ дао, а ми одлучујемо да ли да се рвемо или да се не рвемо… Када згазимо својим ногама силу вражију, све ће нам се у животу дати на добро… (Св. Јован Златоуст, Омилија 22 на Еф. 4)
Жена која имађаше духа немоћи осамнаест година… коју је сатана везао… беше ослобођена у суботу?
Он врло често жели да наруши закон о суботи, како би људи поимали тај закон другачије. Прво је то урадио када је исцелио слепог, да би показао да је Господ Господар и од Закона. Следећи пут, када је излечио одузетог, који је чак однео кревет на коме је непомично лежао, тада су Га напали због кривице одузетог, а Он се брани, као Бог, и као човек, и каже: Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу (Јн. 7, 23)? Као Бог поново, Он каже: А Исус им одговараше: Отац мој докле дела, и ја делам (Јн. 5, 17). Када је осудио ученике: Он рече њима: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима (Мт. 12, 3, 4). Господ се такође показује и свештеницима.
Јеванђелист Марко је рекао да их Он чува када их пита оваква питања, Он их побеђује речима, али их поучава и чини бољим… Његова жеља да исцељује такве на многе начине, у присуству свих или само изговарајући речи исцељења, ипак се суочава и са неизлечивим болестима, па Господ наставља да лечи… Они нису били рањени, већ су Га убили из љубоморе, што је велико зло. Зато се чувајте странаца, али највише себе самих… (Св. Јован Златоуст, Омилија 40 на Мт. 12, 1, 2)
