Недеља дванаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 158 – гл. 15, ст. 1-11)

Браћо, напомињем вам јеванђеље које вам проповедах, које и примисте, у коме и стојите, кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповедах, осим ако узалуд не поверовасте. Јер вам најпре предадох што и примих, да Христос умре за грехе наше по Писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму, и да се јавио Кифи, затим Дванаесторици; потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише. Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима; а после свију, као каквом недоношчету, јавио се и мени. Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију. Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном. Било, дакле, ја било они, тако проповедамо, и тако поверовасте.

Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Зач. 79 • Гл. 19, ст. 16-26)

У време оно приступи Исусу неки младић, поклони му се и рече: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни? А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот држи заповести. Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога. Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје? Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном. А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије. А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти? А Исус, погле-давши у њих, рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

ТУМАЧЕЊЕ

Видео Га је Кифа, па Дванаесторица, а после тога… петстотина браће… и последњи сам Га видео ја

Завршавајући причу о духовним даровима, Господ је прешао преко свега неопходног и уверио нас све да знамо да је најбитније Васкрсење. У људским телима, у сваком делу тела, лежи грозница – а ја мислим да су то основни елементи – која се не може излечити, док се у исто време нешто слично не деси. У тим основним елементима тела има нечега божанског. Ето зашто апостол Павле користи појам искреност… Ово није прича о моралу, већ о збиру добрих дела. То је уједно и много различитих прича само о Васкрсењу.

Ђаво је уклоњен јер је био против Васкрсења, зато што му је то једина била нада… Павле пише Тимотеју, називајући то гангреном: И реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,  Који у истини погрешише говорећи да је васкрсење већ било; и сметају веру неких (2. Тим. 2, 17, 18). Тада они тако говорише, али следећи пут ће рећи да тело опет није васкрсло, већ је Васкрсење било само чишћење душе. Те чудне ствари им демон говори како би их они понављали, да би показао да све ствари које су у нашу корист – у ствари – нису истините. Ако они кажу да нема васкрсења тела, полако ће упадати у јерес да ни Христос није васкрсао, а апостол Павле наглашава да је ово нетачно пред нама, са великом бригом за све нас…

Јеванђеље

Добро размотрите њихово криво учење! Морамо да разазнамо како да прво сачувамо оно Божје, јер Он понекад излази изван стања ствари у својим причама, а оне који су ван свега  Он потпуно утишава… Шта у овом случају значи Јеванђеље? Збир Јеванђеља води порекло од овога: Бог је постао човек и распет је и васкрсао. То Јеванђеље архангел Гаврило проповеда Дјеви Марији, а такође и ово Јеванђеље пророци пророкују свету, а затим га сви апостоли проповедају… Прво треба да се разлучи ко је задојен манихејским учењем јер су ти људи непријатељи и воде рат против спасења. Под смрћу овде апостол Павле подразумева ништа друго до самог греха, а под васкрсењем, да се наше биће одваја од греха. Схватите да ако је то смрт, ако Христос није узео људско тело, као што манихејци и уче, и ако није умро, Он је, према јеретичком манихејском учењу, остао у греху… Где год да је апостол Павле једноставно говорио: Умро је, додавао је: за наше грехе… Господ који је умро за грехе других, Он мора да буде без греха. Он није био сам садржај, већ је написано по Писму, тако да може да се каже да је смрт тела свуда у Светом Писму. Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје (Пс. 22, 16). И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем (Зах. 12, 10). Постоји и много других примера за помен смрти у Светом Писму:

Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо (Иса. 53, 5). Али ако не слушате Стари Завет, послушајте Јована: А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света (Јн. 1, 29). Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином (Јн. 17, 19). А за суд што је кнез овог света осуђен (Јн. 16, 11). Све ово показује да Он није имао грех, али да је ипак убијен. Чињенице о Његовој смрти сви знамо, али Он је пострадао за грехе света а то није исто сада када сви то знају…

Он је васкрсао у трећи дан по Писму

Где Писма говоре да је Христос био у гробу и да је у трећи дан васкрсао? Као и Јона, који је и сам био у утроби: Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи (Мт. 12, 40). Као и грм у пустињи: И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева (2. Мојс. 3, 2)… Тело је умрло, али није било у канџама смрти… Ако желимо да чујемо све ово послушајмо Исаију: Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен. Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком. Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова (Иса. 53, 8, 10, 11). А и Давида, мало раније, који каже: Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост (Пс. 16, 10). Он је био поменуо доказ из Писма, али је додао и те догађаје који све то потврђују, показујући да су и пророци били сведоци васкрсења, као што су то били и апостоли и верни… Иако Писмо говори другачије, јер Га је прва видела Марија: А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола (Мк. 16, 9). Од свих људи, Њега је први видео онај који је то највише и желео.

Он се појавио изнад пет стотина браће… Неки говоре да изнад значи да је са Небеса и да не хода по земљи, али изнад се Он појавио њима и то је Павлов циљ да потврди чињеницу да није било само васкрсење, већ и вазнесење. Али многи су тада заспали… Он није рекао умрли, већ да су заспали. Тим изразом, Он је поново потврдио васкрсење. Видео Га је и Јаков, Његов брат, за кога је и Господ рекао да је први епископ Јерусалима. (Св. Јован Златоуст, Омилија 38 на 1. Кор. 15, 1, 2, 3, 4, 5)

Нико није добар, осим једнога Бога

Зашто Христос одговара овим речима: Нико није добар… Зато што му је дошао као обичан човек, из једног народа, јудејски учитељ, и према Њему се односи као човек према човеку. У многим примерима, Он говори најтајнијим нитима на свету управо људима… (Св. Јован Златоусти, Омилија 63 на Мт. 19, 1)

Добар учитељ, шта добра дела морам да учиним да задобијем вечни живот?

Младић није дошао да искушава Христа, већ је хтео да нешто научи, будући жедан вечнога живота. Ипак, Христу прилази као простом човеку, па му Господ зато каже: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. То значи, ако ме зовеш благим мислећи да сам један од учитеља, погрешио си, јер ниједан човек није добар сам по себи, зато што смо променљиви и лако одступамо, али и зато што је у поређењу са Божјом добротом људска доброта равна злоћи. Господ упућује младића на заповести Закона, како Јевреји не би могли да кажу да Он презире Закон. Шта се затим догодило? Неки кажу да је младић био горд и хвалисав, јер како је могао да задобије љубав према ближњем, ако је био богат, пошто ниједан од оних који воли свога ближњега не може да буде богатији од њега. Други, опет, то разумеју на овај начин: Претпоставимо, каже он, „да сам све ово сачувао. Шта ми још недостаје? Све, дакле, што кажеш да си сачувао, постигао си испуњавајући само слово Закона. Али, ако желиш да будеш савршен, то јест Мој ученик и хришћанин, иди и продај све што имаш и све раздај, ништа не задржавајући за себе под изговором да би стално могао да дајеш милостињу. Није му рекао давај милостињу сиромасима, већ подај једном за свагда. Али пошто има оних који дају милостињу, а притом воде живот пун сваке нечистоте, додаје: Па хајде за мном, што значи: стекни и све друге врлине. Ипак, младић се ожалостио, јер иако је желео вечни живот и земља његовог срца беше дубока и плодна, гушило га је трње богатства, јер имађаше, како каже, многа имања. Онога човека који мало има, то мало ничим не спутава, док су окови већег богатства много јачи. Док је разговарао с богатим младићем, Господ му је рекао да ће имати благо на небу јер је овај био среброљубив.

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага