ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 9, 2-12)
Браћо, ви сте печат мојега апостолства у Господу. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују. Зар немамо право јести и пити? Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња и Кифа? Или само ја и Варнава немамо право ово чинити? Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млијека стада не једе? Зар ово говорим по људском? Или не говори ово и Закон? Јер је у Мојсејеву закону написано: Не завезуј уста волу који врше. Брине ли се то Бог за волове? Или говори управо ради нас? Јер се ради нас написа: да који оре, треба у нади да оре, и који врше у нади да ће примити по својему надању. Ако ми вама посијасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је тјелесно? Ако се други користе вашим правом, како ли не би ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње јеванђељу Христову.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 18, 23-35)
Рече Господ причу ову: Царство је Небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата. И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати, но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан! Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити. А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг. Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило. Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах? И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако вам посејемо оно што је духовно, зар је много ако занемаримо материјалне ствари?
Ако није мој рад у име Господње онда и не постоји… То је велика ствар ако је схватимо и не би требало да се одвајамо од те мисли. Чак је и Јуда био апостол, слободан да гледа Христа, зато што он није имао дело апостолско, па га све те ствари које је имао пред собом нису обогатиле. Видите ли како је он живео, а био је сведок таквог живота. Могао је све да прихвати од свог Учитеља, али он то није учинио. Цео свет га је звао апостолом, гледао је чудеса, поучавао је свет, прелазио све опасности, да би се на крају показао, ипак, срамног живота… Јуда је показао какав човек не треба да буде, а какав свештеник треба да буде. Он је могао да поседује храброст војника, часност супруга, бригу пастира, а после свега да не тражи ништа осим нужности… Чувајте мисли оних који су слушали свог Учитеља, јер Он показује да су такви прихватили све оно што им је Сам дао. (Св. Јован Златоуст, Омилија 21 на 1. Кор. 9, 2, 3, 4, 6)
Прича о неправедном управитељу
Господња порука јесте да се сви замисле над овом причом, јер Он може да укаже на рачуницу, а не да само на продају… Зашто Господ то није учинио, нити опростио пре срачунавања коначног рачуна? Господ је хтео да све поучи јер је и сам опраштао дугове и био је благ према слугама. Он је опроштао… Али ако је било оних који су учествовали у описаним стварима, Он није желео да их одмах посрами… Добро чујте речи које су на овом месту изговорене, видите ли чудеса, тако да не будете зли и окрутни. Када је човек осветољубив схватите то и не гледајте на ближње са том мишљу… Две ствари Господ преноси: то су осуда због греха и искрено опраштање из срца. (Св. Јован Златоуст, Омилија 61 на Мт. 18, 3, 4, 5)