ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима (1 Кор. 8, 8 – 9, 2)
Браћо, јело нас не поставља пред Бога: јер нити добијамо ако једемо. нити губимо ако не једемо. 9. А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима. 10. Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова. зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве? 11. И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије. 12. А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите. 13. Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега. 1. Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видио Исуса Христа, Господа нашега? Нисте ли ви дјело моје у Господу? 2. Ако другима нисам апостол. али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 25, 31-46)
Рече Господ: Kада дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. 32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. 33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. 34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. 35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; 36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. 37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? 39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? 40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. 41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. 42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; 43. Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. 44. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? 45. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. 46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.
ТУМАЧЕЊЕ
Гладан бејах и нахранисте ме
Какве су ствари примили? За покривање крова, за одећу, за хлеб, за воду, за посету у тамници… У сваком случају је била она ствар која је требало да се деси, како би људи учинили најбоље. Болеснима, уплашенима, свима онима који требају нешто…
Господ је великодушан, па захтева само оно што даје Он својом Вољом. Чак и да ураде прегршт ствари добиће благодат за мале и безвредне ствари које смо учинили за оне који живе сиромашно на земљи, али задобијају Небо и Царство. Тако да ће таквима бити дата велика част. (Св. Јован Златоуст, Омилија 79 на Мт. 25, 2)
У исповедању вере васцеле Цркве Божије види се да ће Христос доћи са Небеса да суди живима и мртвима што ће бити у Судњи дан. Свако ко чита Свето Писмо може да разуме дан као један период. Када говоримо о Судњем дану додајемо епитет последњи и судњи, зато што се и Божији суд дешава сада. Тај суд почиње на почетку историје човечанства, у тренутку када је Бог изагнао Адама и Еву из Раја, када су одсечени од дрвета живота, зато што су много сагрешили…
Јован о томе говори у књизи Откривења (Откр. 20, 12): И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим. То је књига живота у којима се види шта је сваки човек радио, а шта је није… То може да се разуме и као врста Божије силе која омогућује човеку да стално мисли на своја учињена дела, и добра и лоша, да их сагледава чудесном брзином, неком врстом менталне интуиције, тако да свако човечије сазнање може да буде осуђено или награђено. (Бл. Августин, Божија држава, 20.1 и 21.4)
Оци Цркве пореде Христа и Ноја и кажу да је присуство Ноја међу свим нараштајима било у исто време и осуда и спас. Осуда зато што пресуда једном човеку који је остао веран само је доказ да је све могуће и онима који су били грешници и онима који су одбацили Бога… Са друге стране, то је и спасење, зато што је он био једини који се захвалио Богу који је послао милосрђе на њега. Дан, када ћемо стати пред Богом и бити осуђени, преживљавамо као да се наше поклоничко путовање наставља, као да живимо у процесу рађања, пошто на овом путу који води Христу, суд мора бити признат од нас самих… Суд је и нешто што се дешава све време међу нама, то је дијалог, дијалектичка напетост, која стоји пред нама у тренутку Суда (Митрополит Антоније Сурошки, Размишљања, 2-4)
