ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 182 – гл. 6, ст. 16-18; гл. 7, ст. 1)
Браћо, ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог и ја ћу вас примити, и бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијему.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Зач. 62 • Гл. 15, ст. 21-28)
У време оно отиде Исус у крајеве тирске и сидонске. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво! А он јој не одговори ни речи. И приступивши мољаху га ученици његови говорећи: Отпусти је, јер виче за нама. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми! А он одговарајући рече: Није добро узети хлеб од деце и бацити псима. А она рече: Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
ТУМАЧЕЊЕ
Ви сте Храм Бога Живога
Господ Исус Христос користи разлике, а људи не могу да прихвате своје различитости: светлост и таму. Носите ли Бога у себи или идете ка Њему, ка Богу са Оним који нема ништа заједничко са таквим људима? На који начин људи заслужују опроштај? Носи човече у уму Онога који иде и Онога који обитава у теби? Шта је телесна гнусоба? Поганост, похота, ласцивност у сваком погледу. А шта је злоћа душе? Нечисте мисли, када гледаш похотним очима, понижавање… Да ли схваташ величину награде после свега? И телесну гнусобу и злоћу душе треба одсећи од злога и да буде присаједињени са Богом. Шта је после свега обећање? Како би требали да будемо Храм Божји, о, синови и кћери, да у Њему боравимо и Он ходи са нама, да будемо Његови људи, имајући Њега за свог Бога и Оца… О томе треба увек мислити…
Усавршавајте светост у страху Божијем
Када не додирујете нечисте ствари то не значи да ћете бити чисти, већ је нешто друго потребно како бисмо постали свети: часност, побожност и Он онда каже да све то треба да буде у страху Божијем. Могуће је да усавршимо част, али да то не буде у страху Божијем… Овде под светошћу Он не мисли само на част, већ и слободу од сваке врсте греха, јер свет је онај који је чист, али и онај слободан од гордости и осталих страсти. Када ти не радиш нешто са милосрђем, онда брата свога остављаш постиђеног. Давање новца без милости, онда није милосрђе…
Оно што унижава човека јесте чињеница да он не мисли само на ствари из Светог Писма. Када библијски промишљамо о томе ко је заиста богат, треба да знамо да је такав само онај који има вечно благо на Небесима, које можемо сви да задобијемо, кроз благодат и љубав коју усмеравамо према људима Господа нашег Исуса Христа, коме нека је слава, моћ и част; Оцу и Духу Светоме, сада, увек и у векове векова. Амин! (Св. Јован Златоуст, Омилија 13 на 2. Кор. 4, 1, 4)
Хананка, незнабошкиња, показа своју веру
Христос је отишао ван своје земље и тамо видео жену која је прешла границу своје земље, тако да су обоје преступили државне законе… Када чујете о Хананки одмах вам пада на памет њен чудан народ, који је током историје преступио све законе природе… Шта је ту ново и чудно? Они су чули да је Исус Христос лечио изнад њихових села, јер им је она то рекла… Не заборавите да је Христос рекао: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева? Шта тада жена ради? Да ли је тиха и мирна? Или је опуштена… Не, она наставља да Га моли… То ми не радимо, када паднемо или згрешимо, нешто нам се деси па тек тада мислимо да се покајемо… Даље, Он више не каже овце, већ деца или говори о псу. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми! А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа (Мт 15, 21-28). Он је знао шта ће да јој каже јер је приметио њену самоконтролу… И да јој није ништа дао, нити у току, нити после разговора, битно је да је запазио њену мудрост… Назвао је Јудеје децом, али иако она са тим није била задовољна назвала Га је Господом… (Св. Јован Златоуст, Омилија 52 на Мт. 15, 1, 2, 3)
