ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 16, 16–34)
У дане оне, догоди се пак кад иђаху апостоли на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповиједам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње! И изиђе у тај час. А када видјеше њезини господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре. И кад их доведоше војводама, рекоше: Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су, и проповиједају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани. И слеже се народ на њих, и војводе им раздријеше хаљине, и заповједише да их шибају. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува. Примивши такву заповијест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху. Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и хтједе да се убије, мислећи да су сужњи побјегли. А Павле повика јаким гласом говорећи: Не чини себи зла никаква, јер смо сви овдје! А он заискавши свјетиљку улетје и дрхтећи паде пред Павла и Силу; и извевши их напоље рече: Господо, шта ми треба чинити да се спасем? А они рекоше: Вјеруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. И говораху му ријеч Господњу, и свима у дому његову. И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови. И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је повјеровао у Бога.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 9, 1–38)
У време оно, пролазећи Исус видје човјека слијепа од рођења. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп? Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. А сусједи и они који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: Није ли ово онај што је сједио и просио? Једни говораху да је он. а други да је налик на њега. Он говораше: Ја сам. Тада му говораху: Како ти се отворише очи? Он одговори и рече: Човјек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах. Тада му рекоше: Гдје је он? Рече: Не знам. Онда њега, некадашњега слијепца, одведоше фарисејима. А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: Блато ми метну на очи, и умих се и видим. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботу. Други говораху: Како може човјек грјешан таква знамења чинити? И наста раздор међу њима. Опет рекоше слијепцу: Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје? А он рече: Пророк је. Тада Јудејци не вјероваше за њега да је био слијеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, и запиташе их говорећи: Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слијеп? Како, дакле, сада види? А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп; а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. Зато рекоше родитељи његови: Одрастао је, њега питајте. Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп. и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човјек грјешан. А он одговори и рече: Је ли грјешан, не знам; једно знам – да ја бијах слијеп, и сада видим. Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твоје? Одговори им: Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови? Они га изгрдише и рекоше: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је. Одговори човјек и рече им: У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грјешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. Откако је вијека није се чуло да ико отвори очи рођеноме слијепцу. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гријесима, па ти нас да учиш? И истјераше га напоље. Чу Исус да га истјераше напоље, па нашавши га рече му: Вјерујеш ли ти у Сина Божијега? Он одговори и рече: А ко је он, Господе, да у њега вјерујем? А Исус му рече: И видио си га и онај који говори с тобом, тај је. А он рече: Вјерујем, Господе! И поклони му се.
ТУМАЧЕЊЕ
Ухватили су Павла и Силу и бацили их у тамницу
Апостоли не смеју да се успавају, већ треба да бде (у молитви) целе ноћи. О какав је то благослов! Земљотрес ће апостоли преживети, па ће чак и сведочити: врата су отворена, а њихови ланци су спали и све се то десило у тами ноћи, јер апостоли нису ништа радили како би себе истакли, већ само за спасење људи. Пошто су отворили врата (од тамнице), отворили су срце тамничара. Тада су спале две врсте ланаца, а чувар је видео истиниту светлост, која је сјала у срцу апостола. Рече тамничар одједном: Шта да урадим да будем спасен? На шта му Павле одговара: Веруј у Христа и бићеш спасен и ти и твој дом. То је изнад свих људских победа, јер вера чувара је била његов унутарњи глас. Шта је једнако томе? Тамничар је апостоле ставио у ланце, али се изгубио и сам био у ланцима, све су то била дела милости Божје. (Св. Јован Златоуст, Омилија 36 на Дела. 16)
Једну ствар знам, да сам био слеп а сада прогледах
Господ је чинио чуда, која нико други није могао и Он је то чинио по први пут међу људима: чак је исцељивао и слепе од рођења… Он је видео тог слепог, онога кога су посетили греси његових предака… Да ли је он патио због славе Божије? Шта је лоше било са њим? Ипак је он имао и прихватио добре стране свог слепила, јер му је Он повратио вид… Шта су Јудеји имали добро од свог вида? Само је грех зло, а физичко слепило није зло. Господ је веру назвао делом, јер му одговара – Ово је дело Божије а ти веруј у Њега… (Св. Јован Златоуст, Омилија 61 на Јн. 9, 1, 2)
И пролазећи, видје човјека слијепа од рођења. И запиташе Га ученици Његови, говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп? Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Апостоли, као и већина Јевреја, сматрали су да се већина несрећа које се догађа људима, не другачије, до као казна за особене грехе, и то не само њихове сопствене, већ и за грехе родитеља, дедова и прадедова. Христос каже, да у датом случају нико није крив, што се овај човек родио слеп, него да се тако јављају на њему дела Божија.
Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ, кад нико не може радити. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоам, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. Исус је учинио много исцељења једном речју Својом, а овде прибегава и посебним радњама, али не зато што је у њима целебна сила, већ ради буђења вере у исцелењом; тај је био слеп, и није могао видети Исуса, зато је било потребно да му се неком радњом да до знања, да ће над њиме сада бити учињено чудо. Са истим циљем Христос шаље слепог и на Силоамски извор. Омивши се у Силоамским водама, слепорођени је прогледао. Суседи и његови познаници су били у недоумици, када су увидели да је прогледао. И сам исцељени им је развејао недоумицу, рекавши им, да га је исцелио Исус.
Фарисеји, ти духовни слепци, нису хтели да верују у Христа чак и после таквог чуда: овај човек није од Бога, говорили су они, је он суботу не поштује. А прогледавши телесно, прогледао је и духом. Он је исповедио пред фарисејима, да је Исус Христос од Бога. Знамо да Бог грјешнике не слуша – каже он, – него ако ко Бога слуша и вољу Његову твори, тога слуша. Откако је вијека није се чуло, да ико отвори очи рођеном слијепцу. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.
Расуђујући о побожној ревности слепог, који штити истину пред фарисејима, свети Златоуст подстиче на овакву ревност и нас: „Ако је сиромах, слепи, не видевши Христа, још пре Његове поуке показао такву смелост, да је пред свом гомилом, одишућом разјареношћу и убилачком мржњом, која је желела да бивши слепац окриви Христа, није пристао на то и није оћутао, већ им је са крајњом смелошћу затворио уста и хтео да радије буде изгнаник, него ли да изда истину, онда не би ли требало тим више да ми, који живимо толико времена у вери и вером сагледавши на хиљаде чуда, и добивши више доброчинстава од њега… тим више покажемо ревност у Христу против оних, који су се дрзнули да окривљују и оповргавају хришћанство”.
А сада пријатељи моји, ко најревносније, најватреније и најискреније штити Христа и Цркву Његову, ако не простодушни људи, који се зову народ православни? Нема у свету више верујућег и толико непоколебивог у својој вери као што је руски народ, он је пронео барјак–крсташ Православља кроз сва тешка времена за Цркву. Нека би га укрепио Господ да и даље остане у Божијој истини!