ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 201 – гл. 2, ст. 6-10)
Браћо, за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше, него напротив, када увидеше да је мени поверено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане, – јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, – и познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима; само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним..
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 20 • Гл. 5, ст. 22-24; гл. 5, ст. 35-43 – гл. 6, ст. 1)
У време оно приђе Исусу један од старешина синагоге по имену Јаир; и видевши га паде пред ноге његове. И мољаше га много, говорећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притешњаваху га. Док он још говораше, дођоше од старешине синагоге говорећи: Кћи твоја умре; што јој трудиш учитеља? А Исус, чим је чуо реч што казаше, рече старешини синагоге: Не бој се, само веруј! И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. И дође у кућу старешине синагоге, и виде вреву и оне који плачу и лелечу много. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Девојчица није умрла него спава. И подсмеваху му се. А он истеравши све узе оца и матер девојчице и оне који бејаху с њим, и уђе где лежаше девојчица. И узевши девојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Девојчице, теби говорим, устани! И одмах устаде девојчица, и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. И запрети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.
ТУМАЧЕЊЕ
Јеванђеље за неспремне било је додељено мени, а за спремне Петру
Павле је звао незнабошце неспремнима, а Јудејце спремнима, што указује и на ранг Павла као равног апостолима. Упоређујући себе са њиховим вођама, а не са другима, апостол Павле показује да има част исту као и апостоли. У нашим причама делимо свет међу собом. Ја узимам незнабошце, а они Јудеје према Божијем закону… Али има и сиромашних међу Јудејцима и њима упућујем позив, који они могу и да не прихвате… А ко су ти сиромашни? Многи од верујућих Јудејаца у Палестини су били без добрих дела као што је и поменуто у Посланици Јеврејима: Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима (Јевр. 10, 34). (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима, 2)
Исус васкрсава Јаирову кћер
Видиш ли Јаирово неразумевање: како он од Христа тражи две ствари: Његово присуство и то што Он треба да је узме за руку… Зашто му онда крвоточива жена не прилази ближе телом? Она је посрамљена и схвата свој грех и своју нечистоту. Све она зна о себи и шта таквој следи по Закону. Ипак, то је прва жена која му јавно и прилази, која га слуша и види да је Он на путу ка умрлој девојчици. Он не мучи жену да се крије и бежи од њих, већ је ставља пред Себе, а то чини (објављује је јавно) због неколико ствари… Схватате ли узвишеност жене у односу на старешину синагоге? Он Га је само дотакла и отишла је здрава.
Васкрсење кћерке. Смрт је, од тада, само спавање
Пре васкрсења девојчице Господ говори: она није умрла, већ спава, као и Лазару: Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим (Јн. 11, 11). Господ нас учи да се не бојимо смрти, јер нема смрти, већ је од тог догађаја смрт само спавање… Он је превазишао смрт, тако да не би требало да се бојимо смрти, јер је смрт само сан. (Св. Јован Златоуст, Омилија 33 на Мт. 9, 1-4)