Петак двадесет и четврте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 272 – гл. 5, ст. 9-13, 24-28)

Браћо, Бог нас не одреди за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа нашега Исуса Христа, који умре за нас да бисмо ми, било да бдимо или да спавамо, заједно с њим живели. Зато се тешите узајамно, и изграђујте један другога, као што и чините. Молимо вас пак, браћо, одајите признање онима који се труде међу вама, и вашим претпо­стављеним у Господу, и онима који вас поучавају, и да их поштујете веома много са љубављу због дела њиховога. Живите у миру међу собом. Веран је Онај који вас призива, који ће то и учинити. Браћо, молите се за нас. Поздравите сву браћу целивом светим. Заклињем вас Господом да се прочита ова посланица свој светој браћи. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама! Амин.

Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 63 • Гл. 12, ст. 2-12)

Рече Господ: Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на виделу; и што на ухо шаптасте у одајама, пропо­ведаће се на крововима. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам указати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте. Не продаје ли се пет врабаца за две паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима признаће и Син Човечији њега пред анђелима Божијим; а који се одрече мене пред људима тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим. И сваки који рече реч против Сина Човечијега, опростиће му се, а који похули на Светога Духа неће му се опростити. А кад вас доведу у сина­гоге и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати; јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

ТУМАЧЕЊЕ

Тешите једни друге и изграђујте једни друге…

Бога не занимају оне ствари које нас могу уништити, већ се усмерава према онима које нас могу спасити. Како се исказује да је то Његова Воља? Он је дао Свог Сина за нас, који није нестао и рекао: о, човече, ја одох Богу, који није поштедео ни Свог Сина због нас. Овде када се каже – спавамо – показујемо смрт тела, а не би требало да се бојимо опасности. Мада смо мртви, живећемо… Јер је и Он сам умро. Ако умремо, живећемо, живећемо са Њим. Урадимо све за такав живот: надгледајмо своја дела… О пороче, ти си тама, ти си смрт и ти си ноћ…

Свештеник

У случају свештеника постоји велика тешкоћа. На првом месту, то је што он може да поверене му људе тера на послушност, да му буду захвални због његовог руководства, али не схвата да ће то можда ускоро проћи. Онај који је осуђен и изобличен, неће бити захвалан и постаће непријатељ… Христос је такве подредио нужностима, говорећи: на Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине (Мт. 23, 2, 3). Он је забранио сва оправдања оних који су под законом: А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у речи и у науци (1. Тим. 5, 17)… Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже (Јевр. 13, 17). Ако човек стоји пред човеком, да ли ћеш урадити ишта и себе исповедити; а камоли када стојиш пред Господом… Зато се (свештеник) моли за тебе, зато служи за тебе духовни дар Крштења, зато те посећује, саветује, указује на грехе… Имаш супругу и живиш у изобиљу и бираш живот трговине, таквима треба свештеник који је обузет службом, његов живот је само усмерен на Цркву. Нека нико то не раздваја и нека нико то не спори. Онај који воли Христа, било какав да је тај свештеник, волеће га, зато што кроз њега Он остварује пуне Тајне.

Реците ми, да ли желите да видите палате златне и светле од драгог камена од којих немате кључ, тај који жели Царство биће позван и одмах ће му бити отворено… Да ли бисте желели да такав буде изнад свих? Да ли бисте га волели више од ваших очију? Да ли бисте га пољубили? Тај човек отворио је врата Царства теби и ти га нећеш пољубити и платити му за Његов двор. Ако имаш и супругу, нећеш ли волети онога ко ти је њу препоручио? Тако, ако волиш Христа, ако волиш Царство Небеско, познање којим си све задобио, а да ли ћеш и Њега волети. (Св. Јован Златоуст, Омилија 9 и 10 на 1. Сол. 5)

Ништа није скривено што се неће открити

То је светлост истинита, која наставља да гори, она која нам даје добробити и води нас ка Истини. Клеветање неће моћи да затамни твоју светлост; јер ако си тих и живиш стриктно по заповестима постаћеш један од оних који преображавају свет. Покажи светлост живота коју ојачава Његова благодат, и када проповедају свуда та светлост може да буде са њима.

Следеће, Он пред њих поставља другачије добробити, поред спасења света, како би све постало часно и чисто што може да све одведе до вредности. Ако часно живите добићете прилику да славите Бога… Како може да воља Божја буде слављена кроз нас, јер има оних који говоре зло о нама?

Шта онда? Да ли нам заповеда да живимо за испразну славу? Нека твоја врлина буде велика, а светлост непојмљива. Јер када је врлина велика, не може бити скривена… И ако буде много оних који зло говоре неће моћи да поремете ваш живот… Зато он и каже, твоја светлост, јер ништа друго не може да човека начини славним, ништа друго као врлина. Он не каже Бог, него Отац, тако да указује на семе достојанственог Рођења… (Св. Јован Златоуст, Омилија 15 на Мт. 5, 11)

Видите ли све оне којима није дато да избегну смрт, већ умиру, имајући у себи оно што им Бог није дозволио да проживе кроз страдање… Он их није пустио да буду у опасности већ их је уздигао изнад тога, али је морао да им у главу стави реченице Истине и догмата о бесмртности душе. (Св. Јован Златоуст, Омилија 34 на Мт. 10, 2)

Када чујемо ово, питамо се како да се људи придруже онима који проповедају мир или како да их пусте у свој дом? Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2, 14). Како су онда пророци говорили о добрим стварима… Међутим, ово је све изнад (овоземаљског) мира. То треба да знамо јер тај мир сједињује Небо и земљу. Рат није Божије дело, већ зависи од људског темперамента. Његова воља треба да се уклопи са речима богохваљења, али пошто су људи отпали долази до ратова. Због тога пророци су говорили: Не верујте другу. Не уздајте се у блиског пријатеља. Пред оном која ти на крилу лежи пази шта ти уста говоре. Јер син презире оца, кћер устаје на своју мајку и снаха на своју свекрву. Човеку су непријатељи његови укућани (Михеј 7, 5-6). (Св. Јован Златоуст, Омилија 35 на Мт. 10, 1, 2)

О хули на Духа Светога

Богоборство против Духа Светога јесте приписивање његових дела супротном духу, као што рече Василије Велики. Како то? Када неко види чуда која се чине Духом Светим или другим божанским даровима међу његовом браћом – а то су сузе или богопознање или реч мудрости са висине (упореди 1. Кор. 12, 8) или било шта друго што је Духом Светим на оне који воле Бога (упореди са Рим. 8, 28) – знајте да други долазе од самог демона. Такав бласфемично ради против Духа Светог који дела у њему (упореди 1. Кор. 12, 11; Еф. 2, 2) и они који су синови Божји вођени су Духом (упореди Рим. 8, 14) и испуњавају заповести њиховог Бога и Оца, а напада их демон. То је оно што су стари Јудејци говорили против Сина Божијег… Као и неверници када чују о Богу или добијају просвећеност душе и ума, или созерцање и ослобођење од страсти, или када су сузе уроњене у дела и благодат Духа Светога… Они који то одбијају сада (у овом тренутку) то су они који воле Бога и који тако задобијају Духа Светога и тако постају богови по познању и признају Оваплоћење Бога и Спаситеља Исуса Христа (упореди са Тит. 2, 13)! Тај који хули на Духа Светога одбија да се обнови икона која је начета (почела да пропада и трули) и препуштена смрти, која би требало да се врати ка непропадљивости и бесмртности. (Св. Симеон Нови Богослов, Дискурси 32, 1, 2)

Како ово да буде тачно? Чак и да буде опроштено због покајања… Шта Он говори онда? Тај грех је изнад свих ствари. Зашто? Зато што Њега не знају – ко Он може да буде – јер Он је Дух Свети од кога примају дарове… Пророци проричу Духом Светим, иако неки говоре, да ли можемо да кажемо да познајемо Духа Светога… Таква хула неће бити опроштена. (Св. Јован Златоуст, Омилија 41 на Мт. 12, 5)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага